Učitelj

810 УЧИТЕЉ

да уредимо и наше село и нас саме, па да буде добро и нама и државиг Како би се извело боље уређење школе, да доносе што: више користи народу» Како да мисао о бољем уређењу школе продре и до Народне Скупштине» Како да омилимо учитељу 6оравак у нашем селу > Како да дигнемо углед нашем селу, и како да утремо ружан глас о њему, да не бежи од нас ни поп, ни учитељ, ни механџија, него кад ко оде из њега, да с хвалом и задовољством спомиње људе, село, и свој живот у њему»...

И, најзад, како да уразумимо, уљудимо, укротимо или сузбијемо оне дивље природе, што се не боје срамоте, стида, савести и Бога, већ силе и „батина“, и којих има (где више где мање) у сваком селу, па се још поносе својом лудошћу, и оним се хвале, чега се паметан стиди“...

На жалост, продужује писац, на ова питања мало ко одговора даје. Због тога нигде и немамо онаквог напретка, као што би га могло бити, и као што ће га, вероватно, све више бивати, што се више шири знање и прибављено искуство...

=

За време његовог службовања у овом месту, одржане су 42 седнице школскога одбора, заведено у деловодник 139 аката, и очуван 81 акт у школској архиви. Писац даје учитељу оваке лепе савете: Учитељ треба да буде пажљив... Он треба увек да има на уму и телесну и душевну природу својих ученика, моћ наслеђа, и. прилике живота. То се не може знати без марљиве студије, којом ће, ако савестан буде, моћи и пред надзорником оправдати неуспех. појединих ђака а некад и читавога разреда, и смањити беду оних, који нису у стању да стигну боље ђаке. Проучавање му је, дакле, потребно и ради успеха наставе, и ради дисциплине и васпитања. Он мора, као лекар, приписивати и дозу благости и дозу оштрине. И једно и друго, ради наставе и васпитног циља, а никако ради ћефа и бесциљне срџбе. Мора имати на уму шта ко може постићи, сећајући се Христове приче о „шалантима“ („даровима“). Мора водити рачуна ио бедној исхрани својих ђака, а често и о бедном животу њихових старијих. Мора много, врло много пута опростити онима, који не знају шта чине... А кад видиш, како те та дечица што долазе у школу још не мрзе, јер не знају да мрзе; кад видиш, како каљава, окисла и озебла долазе за оно мало знања и разговора што ће се чути и добити међу школским зидовима; како гладни трче, и често боси и по блату шљепкају кући да поједу