Učitelj

– из школског ЖИВОТА 365

Познат ми је случај, да је у једном селу владалац, о своме доласку, поклонио школи близу 200 динара, а грађани на то приложили још три четири пута више и сад је сав тај новац на дугу. Међутим кад би се то све прибрало, био би фонд велики преко 1200 динара.

А тај дуг, као што је и у још неким местима — одредио је суд општински, са интересом од својих дужника, — за грађење нове школе !

Разуме се, да општински суд и грађани ни појма немају, на шта је законом одређен потрошени новац, ма био и у облигацијама. Једнога ће их дана и то изненадити.

"Ми пак мислимо, да би надлежне власти ваљало, да најживље нареде — наплату тога дуговања и да не допусте кметовима, да најпре наплаћују општинске облигације а ове остављају за бесконачна времена. — У овоме послу треба да предузму најенергичније мере и сами учитељи, те да се у земљи, што пре створи повећи орој фондова и средишта за помоћ сиротним ђацима.

(Наставиће се).

Практичне поуке

Ст. М. МИЈАТОВИЋ.

НЕКОЛИКО ПРАКТИЧНИХ НАПОМЕНА".

5. Кад ш како треба ђаци да поздрављају старше2 — У нашем народу је обичај, да старији поздравља млађега, а у војсци и образованом или школованом сталежу то је обратно. Ово последње примила је и школа, односно ђаци у школи, те се стогаи препоручује ђацима да поздрављају старије. Ти се поздрави изводе на неколико начина. Негде ђаци поздрављају старије, кад поред њих прођу, само скидањем капе; негде уз то и ословљавају, или сви или један (најстарији) за све, се: „добро јутро, добар дан, добро вече;“ негде уз то, прилазе руци старијем и љубе је, итд. По нашем мишљењу млађи треба да поздравља старије само скидањем капе (без говора), јер они учестани исти поздрави, у гомили, пре-

1 Види „Учитељ,“ година ХХХП, свеска 1. страна 48.