Učitelj

494 УНИ И ЕЈ %

ван одговор на ово питање негира не само очигледна средства у погледу образовања моралне воље, него такође и непосредно 06разовање моралне воље, на овај начин у опште, ма да се мора воља може да створи не само вежбањем и непосредним утицајем · него још и на један други начин, кога ћемо ми доцније извести, и то не непосредним утицањем на вољу као такву него само развијањем моралног осећања, које даје правац вољи.

Станемо ли на то становиште, да се оно што је морално испољава у узимању учешћа у болу и задовољству других људи без личног материјалног ннтереса, и да само једна несебична воља карактерише морално развијену личност, то ће се увидети, да се таква воља не постиже вежбањем на извесним социјалним начелима и потребама. Свако вежбање претпоставља две чињенице: оно што се вежба ш оно на чему се вежба. Ако се напр. хоће да вежба памћење то се за ову психичку функцију мора имати извесан материјал на коме ће се вежбати, као слова, извесни стихови итд. Тако се исто извесним оруђима и прелажењем извесног простора вежбају и мишићи. Као и свака духовна пи телесна функција тако. п човечија воља мора на нечему вежбаши. А теоретичари вежбања, као што је већ казано, узимају спољашње погледе и потребе одраслих и хтели би да васпитанике, непосредњим утицањем, вежбањем на такве погледе и начела, прилагоде на те погледе и начела и подчине их вољи одраслих. Вежбање је потрошња енергије у једном одређеном правцу, чиме се све чвршће и чвршће асоцирају делови супстанце организма. Та чвршћа асоцијација постаје понављањем утицаја, јер вежбање није ништа друго него стално понављање. одређених утисака, чиме се дејство вежбање функц. појачава и лакше врши. Ако се један утисак чешће понавља, то се функција механизира а осећања, која у почетку вежбања могу бити везана са таквим утисцима, лагано сасвим изчезну. Тако може једно јело које се употребљава сваког дана да изгуби сваку вредност за нас, као. што се нема воље да се једна књига прочита више пута, или да се преко једног простора пређе више пута итд. Дакле обичне чињенице нашег свакодневног искуства потврђују, да се остаје равнодушно спрам оних утисака, који се понављају. То није само случај са оним утисцима, који су за човека равнодушни у почетку вежбања него такође и са онима, који су у почетку били везани са вољом или задовољством.

Ако се васиштаници вежбају у погледима, Правилима и моралним принципима одраслих п друштва, ши ће се постебено: