Učitelj

ОПШТА ПЕДАГОГИКА 43!

у

тога, да ми будемо потпуно свесни тих покрета. Она могу да развију само извесну аутоматичност, при чему се у свест утисну само слике одређених положаја појединих органа.

Писање се врши аутоматски; то ће свакако рећи, да ми можемо при том по вољи на ма шта друго мислити. А кад кажемо да писање још није аутоматско, то значи, да писар мора следовати представљеним сликама написаних речи; слика написане речи мора му бити у свести, ако хоће да тачно пише, а никако покрети за писање. Покрети остају изван свести, и аутоматски следују представама написаних речи, као жабље ноге директивама Вилар избрешка! (Кећћагеђ).

Говорни покрети врше се аутоматски. Али тврђење да они постају аутоматски тек помоћу вежбања, изгледа да не одговара чињеницама. Док већина одраслих ни појма нема како треба држати језик, да се изговори нпр. „о“ а ипак га. правилно изговара дотле је још мање могуће претпоставити свест о покретима код онога, који говор тек учи. Представе говорних покрета долазе тек. секундарно к покретима.“ Свакако ми учимо говорити без помоћи представа говорних покрета, и говоримо већином без њих, дакле аутоматски.

Читање дакле не добија у представама говорних понВии никакву олакшицу. :

Према томе ми одбацујемо све врсте синтетичких метода:

1. јер се из неколико појединих гласова не могу састављати никакве живе речи;

2. јер гласовна анализа говора не доводи ни до каквих конвенционалних знакова за писмо;

3. јер искључиво везивање писма за говорне покрете и њихове представе има за последицу ортографске погрешке;

+ дећеп, Основи Физиол. Психологије, српски од Јов. Ђ. Јовановића, стр. 9. „жаба, којој је велики мозак извађен осим т.зв. видног избрешка, убодом у мапу може се без муке натерати још да екакуће; ставите ли јој у њеном скакутању препону, видећете, да је обилази, или у ретким случајевима, да је чак и прескаче „добро процењеним“ скоком.

5 ЛЕНЕ стр. у срп. преводу 230. „Као психички процеси егзистирају само осећаји и представе, покрет не. Покрет је само ефекат каквог психичког процеса.“ Стр. 229. „Отуда долази то, да представе покрета, које су постале потпуно секундарно и које су са моторним елементима биле повезане тек секундарно, задобијају потпуно доминантан утицај над овим моторним елементима“. (Стога говор без представа покрета, али и могућност да се према њима доцније конструише).