Učitelj

ОПШТА ПЕДАГОГИКА 483

Други аналитичари не дају писање пре читања, него предузимају читање и писање једновремено; неки тако, да материјал подешавају према тешкоћама при писању, па читањем чине од тога зависним. Други пак мећу читање на прво место, и скрупулозно дају да се све пише, што год се чита. Против тога су с правом наводили синтетичари, да се тим квари писање, и да се навикава на погрешке, које је доцније тешко одстранити.

Неки непредузимају наставу цртања пре наставе читања и писања. Тим се додуше увешта рука, а потпомаже се и очигледна настава. Али је тешко увидети, какву управо корист има од тога читања. То је заиста напредак, што педагогика сада не застаје код саме очигледности, већ даје да јој следује што више објашњења; али очигледност ће од исказивања имати само онда помоћ, кад се она односе на посматрање. Слика табле јамачно ће изазвати представу тога предмета, али слика написане речи, „табла“ остаће тим недирнута. Очигледна настава може одмах почети исказивањима, јер дете доноси собом у школу велик број посматрања, и то се блато може одмах фискирати и усавршавати, али настава писања то не може. Њени предмети за очигледност јесу написане речи, а то је почетницима још сасвим страно. Почети наставу писања одмах писањем, пре но што је дете имало прилика да што од тога очигледно схвати, јесте скроз неприродан поступак. .

Често се поређивало читање са свирањем на гласовиру. То је свакако погрешно, мањ ако се има у виду само читање на глас. Свирање на гласовиру је чисто изражајни посао. Најбољу паралелу за читање налазимо у слушању. Слушање је као и читање рецентиван посао, слушање се односи према говору као читање према писању. Покретима очију код читања, одговара код слушања напрегнутост мишића за слушање. Код слушања је ухо, као код читања око, које прима опажаје, којима на сусрет треба да изађе што већи аперципирани материјал, многе слике сећања, ако се хоће да буду схваћени. М исто се тако може пренути као што се може превидети. Ми пречујемо погрешке у говору, као што превиђамо штампарске погрешке.

При такој великој сличности поређених делова говора — ми ћемо додирнути још неке тачке — свакако је оправдано примењивати закључке из развитка усменога говора на писмени говор.

пРЕВ. В. Шешић

(наставиће се) '