Učitelj

ОПШТА ПЕДАГОГИКА 519

да буде сасвим таман, да не буде ни више ни мање, него баш онолико колико захтевају умни природни апетити ученикови у своме нормалном здравом стању. Па ипак је начело веома корисно као крајња мета којој по природи саме ствари тежи човештво од како га је. И што вреди за количину умне хране то исто стоји и за каквоћу.

Нико и никад не може на вештачком путу подесити каквоћу умне хране за ученика која би се сасвим поклапала с природним његовим диспозицијама, али је идеал користан из истог разлога што смо напред поменули. То исто стоји за сва вештачења односно хранења и неговања, била она физичког или духовног карактера, јер за све то једино су мерило умни апетити педагошког субјекта. Шта више ни сам педагошки субјекат нема апсолутно једнаке психичке прохтеве у разним добима умног живота, у разним приликама и разним срединама живота.

Према томе сви су умни и морални идеали нека врста умних и моралних бесмртника, нека врста божанстава, којима човештво вечно тежи али или их не достиже. У томе је религија човештва умног и моралног карактера која се од религије у обичном смислу разликује само предметима обожавања. У тој религији истина означава божанство као вечну и непроменљиву интелигенцију и битност ствари, која апсолутно једнако поступа спрам свих људи као што добар родитељ поступа спрам свога порода, а правда представља божанство очинског породичког карактера која се јавља апсолутно на један исти начин одвечности. Сви људи и сви народи по неодољивом закону бића свога поклоници су тих божанстава у овом или оном ступњу и облику. Сви теже тим божанствима али их нико не може достићи, јер су ти идеали под именом вечне непроменљиве истине и правде за људску расу у пуном значењу тих речи недостижни.

Па ипак ти су високи идеали људској раси по све неопходни, јер они да се тако изразимо маме човештво у своју царевину и обећавају му умну и моралну срећу и блаженство. И тај мамац, нема сумње, постиче људску расу да се стопу по стопу примиче тим бескрајно удаљеним идеалима. Према томе у колико човек тежи не само својим мислима, осећањима и сазнањима него и својим животом и делањем тим идеалима у толико је човек, или што је све једно, у толико је умно и морално биће, ни мало више.

И ако се проучавање закона духа: и живота у опште, и педагошко проучавање тих закона на посе, схвата као пут који води