Učitelj
ОГИШТА ПЕДАГОГИКА — 593;
ђутим, у селима и варошицама овај посао — школских благајника — обављају људи мање писмени и сасвим невешти овоме, те стога. се морају ослонити на учитеље, јер он им је све и сва; а кад је он невешт, онда ће му ово врло тешко ићи и многу непријатност донети. ' 3
Кадидате би требало одвести, да све ове књиге разгледају и: уоче како се то изводи у одељку школског рачуноводства, па за овим одржати им неколико предавања с применом о овоме. За овим израдити им по један примерак аутографисан, који ће им служити за образац као будућим школ. управитељима. Обрасци су ови нарочито потребни за прављење школ. буџета, завршних рачуна, оверавања рачуна и признаница, као и прављење годишњег биланса и оверавање овога. За овим могао би их упутити на књигу једину до сада код нас израђену за ове ствари, која би им много. помогла у тачности извођења овога посла, где има и упустава и образаца прегледних, кратких, а и врло практичних: „Разуноводство и књиговодство општинских рачуновођа“ од пок. К. С. Таушановића. После оваквог рада излазили би кандидати у овоме послу потпуно спремни и вични; а једнообразност у администрирању чинила би и лепу одлику школских посленика.
Крајње је време, мислимо, да се и овоме предмету поклони: мало више пажње код наших учитељских школа, како би канди-. дата излазили са много широм и јачом спремом у овоме послу; и онда би они давали директиву полу-писменим сеоским ћатама, а не обрнуто... Како је то ружно, кад сеоски ћата — поводом неког припита из администрације — каже: „Овај наш уча баш ништа не зна... итд.“ А како је пак лепо, кад и он има да завири у узитељска акта, па још кад добро промери и нешто ново запази, из чега се и сам поучи, па још кад призна и рече: „Бога ми, овај уча писмен дечко! Колико то чини утецаја на аукторитет учитеља, а колико му даје воље и полета послу, кога првих дана почиње радити, то тек могу појмити они, који су ово већ искључили и. преко тога прешли. Овакав глас брзо одзвони по целој околини, а обрнуто: како је ружно и одвратно оно, кад се пронесе, да учитељ не зна итд>!'...
Ми имамо искустава о томе те стога ове редове и пишемо, но не тога ради, што смо сами искусили, већ више ради тога, што. смо имали више прилика, видећи младе колеге невеште овоме послу, па како нам је било тешко и непријатно трпети прекоре и добацивање од ненадлежних и бранити их. Тек сад може се појмити,