Učitelj

ХРОНИКА 717

Универзитету, али пошто знам, да то и по природи самога, посла а и због финансиске оскудице не може да буде, онда ја остајем при том захтеву: да се најпре почне са реформом основне наставе а ево зашто:

Свака држава, па и наша млада Краљевина, мора тежити да маса нашега народа буде што образованија, писменија и васпитанија, јер штоје један народ школованији, он је и способнији за приватне и државне функције. Тај народ ће бити напредан у економији, способан у рационалној обради свога имања. Тај народ као васпитан отресће се свију оних предрасуда и неморалних навика, тај народ имаће узвишеније појмове у испуњавању својих грађанских и националних дужности.

И кад је, господо посланици; све ово овако, онда вас ја питам, одакле треба прво отпочети реформу наше просвете Ја нећу чекати на ваш одговор, јер сам уверен да се и ви слажете са мном у овоме: да треба прво, и то обмаг, приступити реформи основне наставе, пошто је она најкориснија и најпотребнија нашем народу, а нарочито сељачком сталежу, који издржава и средње и стручне · школе, који ће издржавати и универзитет а у свом селу нема школе, а, ако је и има, она је бедна и жалосна.

Кад смо већ, господо посланици, дошли на ту заједничку мисао: да треба прво приступити коренитој реформи основне наставе, ја ћу бити слободан да у вези са буџетом Министарства Просвете кажем још и ово; КЕ

Радовао бих се да је у поменути буџет унесена позиција на подизање основних школа. Истина, специјалним законима стављено је у дужност општинама и окрузима да подижу и потпомажу подизање основних школа. Али кад се зна да су многе наше општине сиромашне, те нису у стању подићи својој деци школу, онда вас ја питам, господо посланици, је ли сме грех и ли држава да се оглуши према деци ових сиромашних општина.

Држава би требала, кад већ нема других срестава, да приступи једном повећем зајму и да њиме подигне основне школе у свима сиромашним општинама и старе и нове Србије, те да једном скине са дневног реда то врло важно питање по напредак школске наставе.