Učitelj

ПРАКТИЧНЕ ПОУКЕ 785

глар, циглана), |„Српски рјечник“, Ш изд. стр. 839.; „Основе“, стр 1215 1824, 4115. |

Облик цигља почиње се употребљавати тек од ХЈХ века, и у наше време обичнији је од облика цигла. Оп је постао погрешном етимологијом и незнањем порекла ове речи, па се —- као и многе друге наказе у српском језику — све већма одомаћавао, чему је припомогло и прећутно трпљење од стране стручњака-лингвиста.

Ми ћемо, разуме се, прићи етимолошком облику који употребљавају Вук и Даничић и наши старији споменици.

Треба, дакле, говорити и писати: цигла, циглана, циглар, цигларев-а-0, цигларски-а-0о (а не: дигља, цигљана, цигљар, цигљарев-а-о, цигљарски-а-0).

91. Ложица или лажица или ожица или жлица 2

Сва се 4 облика ове речи говоре у простом народу у разним крајевима. Сви се они изводе из старословенског облика лжица.

Облик ложица ушао је у народ из црквенословенског језика (руско читање) и говори се у многим српским крајевима.

Облик лажица постао је од старо-српскога облика лежица (с изговором полувокала љ), пошто је полувокал љ у књижевном језику замењем гласом а (упореди: ст.-срп, лежђњ = лаж, ст.срп. легати = лагати, ст.срп. лежњнђ = лажан и др.).

Облик ожица постао је такође од старо-српскога лБжица, пошто сеђ у отвореном слогу могло и изгубити (упореди Васкрс и Ускрс од вљскрљсеник, вавек и увекод ве вђкни сл.). Пошто је испало ђњ, сугласно л постало је самогласно, јер је чинило засебан слог (л-жи-ца); а самогласно љ у почетку речи замењено је, по правилу, гласом о (упор. ожујак од "лжујак).

Облик жлица постао је од лжица (вокално л) метатезом сугласника лж у жл.

Вук употребљава сва 4 облика: ложица, лажица, ожица, жлица (ложичица, лажичица, жличица, зличица). Тако и Даничић: ложица, ожица, жлица (лажичица, ложичица, ожичар, ожимњак, жличица, зличица).

Пошто је облик ложица црквенословенски (по руском изговору) и не одговара законима српскога језика, у књижевном језику не треба га употребљавати. Сви остали облици имају чисто српско рухо, те се сви смеју употребљгвати у књижевном језику, водећи обзира и о томе где се који од њих најобичничније говори (нпр. ожица се говори у југозападним крајевима, лажица више у источним крајевима, а жлица у Херцеговини).