Učitelj

788 УШИ ТЕ Љ

Гензсћињу Ни Рзућојогје ипа ЕхрептетаПе Редасоглк а друга је Морица Шајнерта о одржавању дисциплина — прилог ка питању о психологији учитељске прсфесије.

Почећемо са првом. Она носи наслов:

Гледиште В. Вунта из области педагогике и школске политике.

Коме од наставника није познато име В. Вунта, „цара модерне психологије,“ „највећег генија у психологији, како то лепо вели наш познати г. Паја Радосављевић.

Међу савременим психолозима и философима Вунт заузима једно од првих места, с тога свакога наставника морају, интересовати његове педагошке идеје, са којима наведени писац и упознаје своје читаоце. Вунт је противник чисто утилитарне тачке гледишта, које тражи у школи спрему за ову или ону професију. По његовом мишљењу, свако образовање мора бити пре свега опште човечанско и национално; оно треба сваку индивидуу да оспособи ка суделовању како у коришћењу, тако а нарочито и у даљем усавршавању свих духовних блага, којима располаже човечанство у опште и посебице онај народ, у чијој средини и живи дотична индивидуа. Пошто урођене способности нису у свих једнаке, то и степен духовног развића не може бити једнак у свих људи, стога Вунт, руководећи се етичком тачком гледишта, види моралну вредност у енергији, којом личност тежи своме духовном усавршавању, а не у облику знања и умних интереса, које личност испољава.

У број предмета за опште образовање, који немају професионалне циљеве, Вунт убраја религију, уметност и науку, пошто проучавање психологије народа, на разним ступњевима њихова развића, увек и свуда показује, да људи теже да своје односе према околном свету оснивају помоћу религије, уметности и науке, које су у исто време и социјални фактори, који спајају људе у друштво, народ; а пошто је народ, коме припада индивидуа, она конкретна форма, у којој се индивидуа придружује ка општечовечанским благом и помоћу које она сама суделује у општечовечанском прогресу, то у том смислу образовање и треба да је национално. Вунт се не слаже са оним мишљењем, као да социјална улога религије поступно опада што год се образовање распростире све више. Ма да научно образовање људи виде само символе у оном, што мало развијени узимају за нешто стварно, ипак то не смета ни једнима ни дру- | гима да буду приврженици једне исте религије, у колико се ова