Učitelj

ПЕДАГОШКИ ПРЕГЛЕД 789

јавља као израз општечовечанске тежње ка идеалу, који стоји далеко изнад онога, што је у опште доступно људима. Не само етички, но и естетички и чисто интелектуални идеали, по мишљењу Вунта, на крају крајева имају најузвишенији, трансценденти — што надмаша човеков ум — карактер; и стога он држи да се религиозно осећање потпуно слаже и да хармонира са богаћењем уметношћу и науком. Што се тиче предавања религије у школи, то, по Вунту, оно не треба да има конфесионални карактер; будући противник ковфесионалних школа и тражећи да школе буду у рукама државне власти световне власти —, он мисли да није у интересу државе, да се у школи предаје ова или она вероисповест, пошто би то још у школи почело делити и раздруживати ђаке и штетно би утицало на национално јединство. Према томе час религије у школи, по Вунту, мора бити у суштини час морала (и то Хришћанског морала спогледом на огромну већину Хришћана), час бездогматичног Хришћанства; догматика треба да буде ван школски предмет, предмет конфесионалног предавања у дому или цркви.

Од наука за опште образовање Вунт се задржава на природним наукама, историји и државном уређењу. Природне науке навикавају ђаке да виде у својој околини строг законски поредак и обавезну узрочност, што не само развија ум, него челичи вољу и. изазива естетичко осећање у погледу природних појава. Историја и наука о државном уређењу спремају децу за разумевање и правилно оцењивање задатака и циљева човечанског интерната.

Такав је, уопште, програм народне школе. У средњу школу Вунт уводи предавање историје културе, језика и философије, а уз то и дубље и опширније упознавање са оним наукама, које се предају у нижој школи. Вунт је ватрени поборник јединства школе. почев са нижом па закључио до универзитета, па стога тражи, да се наставна грађа распоређује тако да нижа школа служи као ступањ за вишу школу. Уз то он је и поборник потпуне демократизације образовања, па зато и тражи да је школовање бесплатно и сваком приступачно, тј. са универзитетом закључно. Предавање на универзитету по Вунту, као и научна испитивања треба да су потпуно слободна, и према томе професори и студенти, чинећи једину корпорацију, чиј је циљ научно усавршавање, треба да се користе потпуном аутономијом. Само под тим условима има право. да се сматра као виша школа, која спрема људе, да самостално мисле и раде, а не аутомате. Пошто је универзитет државна установа, то по мишљењу Вунта он никојим начином не сме бити ути--