Učitelj

ОПШТА ПЕДАГОГИКА 885.

С психичке стране јавља се: смањивање пажње, памћења и способности суђења, слабљење воље, угушивање расположења. Психичка пригушеност и инстиктивна жеља за бегством од опасности или тежња да се иста уклони, довољно објашњавају нејављање, пропаст и самоубиства сразмерно добро спремних кандидата. Велики значај има тај факт, што се заједно са сувременим школским недаћама и бескрајним испитивањима, уводи у наставу нов психички фактор — страх, који може да отрује и тело и душу ученикову. Овај отров показује снажан утицај на све ученике, а особито на млађу слабу и нервозну децу, а тако исто и на васпитање слаба и кратка карактера. Многи родитељи могу изнети податке о утицају страха у незнатним дозама при стилистичким и другим школским радовима. Што више учитељ даје разредним радовима карактер испита, тим је несавршенији метод његов и неуспешнија разрада наставног материјала, тим је штетнија делатност ових послова. Многи учитељи и инспектори и данас губе из вида, да у свима случајима, где се покаже да је школски успех рђав, кривица је увек до учитеља а не до ученика. Поводом утицаја тако малих испита на здравље, можемо навести неколико података из мерења заморености, који је предузимао Блажек. Он наводи много кривих линија заморености код најспособнијих ученика почиње од 5—6 мм. и, достиже у току петочасовног јутрењег рада у најгорем случају 5 мм., докле крива линија заморености једнога ученика почиње од 35 мм. и достиже, после получасовног испитивања историје за време трећег часа, 80 мм. „Ученик, који је дао такву криву, средње је способности и ради мало, како у разреду тако и код куће.“ Овакав умор треба узимати пре као последицу страха и узнемирења пред испитивањем, него као последицу рада. Из ових факата видимо, да је школска управа дужна побринути се о томе, да се „педагошка“ испитивања и други школски послови за све ученике разних узраста подвргну брижљивом проучавању односно њихове цељи, форме и припреме.

Дају ли „објективне“ оцене могућност за састављање правилног суђења о знању и умењу учениковом, као што је, по сили традиције, обично примљено» Могу ли ове оцене послужити за основицу правилног распоређивања по степенима, за категорисање ученика, што се често тврди» Да разгледамо пре свега суштину самих испитивања, на основу којих се бележе оцене. Имамо на уму у главноме испитивања педагошког карактера, а не праве испите