Učitelj

ИЗ ШКОЛСКОГ РАДА 857

болесни, а деси се кад што да вас родитељи изгрде и да тога ради плачете. Кад је једно од вас нелагодно, тужно и друго је такође тужно, одмах престаје са својом игром и веселост му се повраћа тек онда, кад су утешени његов брат или његова сестра.

П Ги свађе, ни борбе — М поред ове узајамне љубави покадшто се деси да се посвађате и потучете. Час се то десило при узимању играчака, а час опет у току саме игре. Свако кадшто хоће да ради понешто што је противно ономе, што раде остала браћа и сестре. И тада настаје узајамно пецкање, изазивање, једно другом добацују увредљиве речи, изроди се свађа, која се често прометне у битку.

Све је то посве ружно и гадно. Ви се узајамно волите: то треба и да се види. Најбољи је пут да се то очитује што ћете се увек слагати. Умејте од добре воље све међусобно Еоделити; навикавајте се да што за себе лично изгубите; кад се игра, не може се увек имати прва реч. Подносите једно друго; имајше стрпљења. И на тај начин уочиће се она узајамна љубав која лежи у вашим срцима.

Б) Текст — Пецање рибе — Јован је у саму зору пошао од куће са својом сестром Јованком, носећи један дугачак прут на рамену, и корпицу о левој руци. Ишли су дуж речне обале. И Јован и Јованка · нису волели реку ни због њених лепих зелених обала, нити пак због неба које се у њој огледало. Волели су је због рибе, које је била у њој у изобиљу.

Застали су на једном месту, за које су били сигурни да је увек пуно рибе. Јованка је села под дебео храст. Спустивши на земљу корпу и прут Јован је узео да одвија удицу. Она је била сасвим проста: дугачак канап на крају којега је била повијена чиода.

Јован је био одсекао овај прут у шуми, а Јованка је дала канап и чиоду, и тако је цела направа била заједничка. Па, ипак, ова проста справа, која је само имала да послужи хватању риба, изазвала је читаву препирку и свађу, и направила дар мар у мирној сеоској кући.

Брат и сестра су се препирали и борили око тога да се свако од њих може слободно и по својој вољи служити удицом. Јовану је рука била сва помодрела колико га је Јованка била убола, а њезини образи били су црвени као крв, зато што ју је Јован неколико пута шаком ишамарио. И кад су се већ били задовољили убодима и шамарима, пристали су добре воље да међусобно поделе оно што ни једно ни друго нису имали снаге да потпуно присвоје.

УЧИТЕЉ - 55