Učitelj

1052 ; УЧИТЕЉ

мемљиву собу. Оставим књигу и погледам: тиха пролетња ноћ пуна чежње, опојни мирис шуме заноси, из забрана допире песма славуја. Удисао сам пуним грудима овај животворни ваздух и дао се у мисли.

Два пута стоје предамном: уживати лепоту ове природе и гостољубље ових људи и пустити да иде како иде; или почети борбу и рад да школу подигнем из ове запуштености, а то значи сукобити се с онима, који су је довде довели. Да л ћу их моћи истим победити, приволети и убедити» Да ли за то имам такта и подобности2 Треба радити озбиљно и предано. Рад ће ми подићи углед у очима ових људи и стећи љубав њихову. А кад то постигнем, могу их повести куд хоћу. Они ће онда за школу учинити све што тражим. Али оно мало искуства у мени казиваше ми да су то све детињске мисли, згодне за тему каквог филантропа, наивног доброжелатеља, подесне да се лепо изложе на хартији и да се од њих разради читава прича; али у стварности од тога нема ништа. Но су ти кметови, који се овако старају о школи» Сви ми причају да су они и морално и материјално најгори људи у општини; људи без срца и душе. Они помажу капетану да невиним људима ствара кривице, а лупеже и злочинце за новац да спасава одговорности, и деру сељаке са њим заједно. За своје кметовање они капетану плаћају специјалан порез, а сељаци плаћају њима за сваки посао, који у судници имају да сврше. Могу ли ја да будем равнодушан према свему томе» Добро. Ја бих требао да ћутим, да се правим да не видим од свега ништа; али они би рекли да ја то радим од страха, да и мене не преместе као што су мога претходника. Таде би се понизио још више. И иначе одкуд ја могу с неваљалцима7 Не могу, не могу, не могу! И мисао, која је још раније као каква фикс идеја обладала свим мојим бићем, јављаше се свом силином опет: цео режим и систем на коме почива ова бесправна држава треба срушити заједно с људима, који га подржавају, па ће тек онда бити боље, онда ће тек бити могућ миран културни рад.

А колико је овде пространо поље за тај рад, кад би само прилике биле друкчије! И мени излази пред духовним очима мирани спокојан живот у овом сеоцету испуњен тихим културним и просветним радом испуњен оним слатким заносом за прогресом и преображајем, оним уживањем у гајењу биљака и животиња. Излази ми пред очи уређена и окречена школа, крчевина више школе претворена у најлепшу башту испуњену ружама, воћем, лозом и