Učitelj

УЧИТЕЉСКО УДРУЖЕЊЕ 991

Ш.

Прочитан је предлог г. Чеде Тодоровића члана Г. Одбора о сазиву Ванредне Учит. Скупштине на дан 20. децем, т. г.,; или на дан 4. 11914. год. поводом чега је настала озбиљна дискусија.

Г. Чеда Тодоровић добио је први реч, те је и усмено образложио свој предлог и исказао своје мишљење о одлукама скупштин. резолуција, које су обавезне за Управу Учит. Удружења.

Мих. М. Станојевић, као потписник резолуције, износи историју наших захтева и о резолуцији вели, да је она беочуг на ланцу, који се провлачи за све време од почетка покрета на учит. питању и које је највидније обележено закон. пројектом о народним школама, који је спремио и штампао Гл. Одбор Учит. Удружења. Вели, да се на основу свега, што је до сада рађено и урађено стекло мишљење: да ни влада, ни скупштина нису вољне да сада реше наше питање и зато је мишљења, да треба сазвати Ванредну Учит. Скупштину.

Председник, г. Урош Благојевић. Пре свега констатује, да смо сви сагласни и вољни: да се учит. питање што пре и што повољније реши. Ми сви на томе и радимо: трчимо и молимо; објашњавамо, ангажујемо и претимо. Ми радимо више, него што се у унутрашњости зна. Ми смо ту, на месту, да боље сазнамо: кади шта треба радити па да буде успеха. Одговорност пада на нас, зато треба о свему озбиљно промислити. Он мисли, да наша ствар за овај мах још није без наде. Њу ће прихватити огромна, већина посланика, само ствар није дошла у њихов делокруг, у њихове руке. Промена у политичкој ситуацији продужила је неизвесност и у неизвесности не треба хитати, па се кајати. Сазив ванредне скупштине · треба да остане у сили, само није разложно, није време, да јој се: одређује рок у овако кратком времену; јер се управе зборске не могу састати, споразумети и одговорити. Скупштину треба сазвати у згодан час, на послетку, кад се исцрпу сва срества, да се наша ствар неби омела, као што је било са судским писарима.

Милутин Станковић. Узбуђен је и разочаран радом министра просвете на решењу учитељског питања, које толико притискује учитељство. Чини му се, да нико толико не осећа потребу решења тога питања, колико он! јер је на себи искусио све горчине тешког стања, које учитељство преживљује. Налази, да је одуговлачењу са решењем. учит. питања кривица и до самих учитеља, до њихове неискрендсти, јер је било људи, који су трговали са учитељ. питањима. Данашње политичке прилике не дају много наде на остварење наших жеља. И сам председник, у чију љубав и искреност нико не сумња, да дође за министра просвете, не би могао ништа успети. И он је за скупштину, али да се причека пок се криза не сврши и настане чиста ситуација.

Груја Аџемовић, Слаже се са предговорником у главноме, сем владиног расположења, јер му изгледа, да влада није вољна да реши наше питање.

Опозиција је немоћна да реши то питање сама а уверен је