Učitelj

10 Учитељ

разум не може да схвати и које се њима у толико више допадају у колико су апсурдније и чудније, као: дрвета, која играју; стене, које певају; ораси, из којих. излазе људи са оделом светлим као месец; ципеле, са-којима се може за један минут прећи 7 километара; принцеза, која са влакнима своје косе захвата. воду из дубоког бунара; ит. ДИ тТ.Д. Све те к "стичне приче стварају код деце особити интелектуални садржај, појмове и идеје у којима она уживају. са особитим задовољством и незаситљивом жељом. Многи верују, да све ово зависи од факта што деца имају веома развијену машту и што им се, природно. допадају авантуре и немогућности. Али то не мора да буде тако и ја, која сам за дуже време имала под својим очима повише деце, верујем, да је код њих машта на против „слабо развијена и да она све те чудне и особите приче о вилама и вештицама схватају на један начин, који ми не можемо и не знамо лако да замислимо. За њих сав тај надприродни свет није. ништа чудноват и невероватан већ на против прост и са свим природан. Ако се мало удаљимо од наших идеја и ставимо се на дечје гледиште, онда морамо признати да се дете још од првога месеца налази у једном нарочитом стању сензација много чуднијих и фанастичнијих од оних, које се налазе у многим баснама. | ! Видела сам, на пример, своје дете у 14 месецу веома замишљено о једном догађају, који беше за њега веома чудноват. Били смо се уселили у једну кућу близу неке цркве ијош првих тренутака чули смо звона. Наравно у соби се није видело ништа и чуо се звук звона и дете постаде веома немирно, окреташе се на све стране и гледаше око себе вичући: а-да, а-да. Ми одрасли већ знамо да кад звона звоне, она се не виде али се чује њихов звук. Али дете, које нема представу о звону, кад чује његов звук и не-види "никакву промену око себе нити какав видљив феномен, може да верује са свим природно, да то звони какво дрво. јер дрвета која певају, стене које играју, не