Učitelj

Историска педагогика 99

ни пре тога, ни после тога није образовани свет тако озбиљно и толико занимао наставом и образовањем.

Швајцарска је предњачила у том погледу испред свих других земаља. Појавише се епохална дела чу_ вених педагога, у којима се захтевале реформе васпитања и наставе. Међу њима најзнатнија дела су Жан Пјера, Исака Изелина и Балтазара.

Први захтеви били су национално васпитање. Затим национални семинари у којима би се швајцарска омладина науком и заједничким животом И општему добру. з

У Француској појави се 1763. г. спис Ла Шалотеа: „О националном васпитању“. Исту идеју проповедао је у Немачкој филозоф Фихте у својим „Говорима немачком народу“.

У Немачкој на педагошком пољу однесе славу филантропизам. 1761. год. основа Мартин Планта у Цицеру један завод за васпитање. Овај васпитни завод био је републикански уређен: ученици су узимали. учешћа у управи школе, Ова Платонова школа превазилази у многом данашње пољске установе за васпитање. У њој су ученици радили у пољу и радионици, затим правили екскурзије. Ту је се васпитавало у духу демократије и хуманизма.

Кад је се све то дешавало Песталоци је био у двадесети годинама. још тада појавила се код Песталоција идеја народног васпитања.

У своме спису „О социјалној промени у Шпарти“ Песталоци истиче идеју народног васпитања. У исто време он је изнео да је социјална неједнакост извор преступа и злочина у свакој држави. Песталоци се ту изјасни за социјалну једнакост и за смрт тиранији.

Песталоци је постао социјал- политичар и социјалпедагог под утицајем средине, у којој је живео. Време у коме је живео оставило је на њега дубок утисак. „За њега у пуном смислу важи она велика истина, коју је доцније и сам изрекао, да „околности стварају људе“. Да! околности стварају људе! Али Песталоци је сазнао и другу велику истину да „човек ствара околности;