Učitelj

Учитељско Удружење : 85

Учитељи су били подељени у 10 класа с платом од 11!5—320 талира и одређено је било колико је е "теља могло бити у којој класи.

Ревизију школе вршили су најпре два директора школе који су били за целу Србију а после 4 секретара министарства просвете који су оцењивали рад учитеља тако рећи с коња а негде и не свраћајући

школу.

Тек 1881. г. заведена је повремена ревизија преко наставника средњих школа и то крајем школ. године за месец дана (у јуну) а тада је донет и закон о платама, којим су регулисане први пут плате не по кла«сама већ по периодским повишицама, па су те и такве плате ушле у закон од 1882. г. (Ст. Новаковић) које „су трајале све до 1904. год., односно почетне су плате трајале све до прошле године (1919. г.) ;

Тешке прилике у којима се налазила осн. школа

и учитељство нагониле су многе виђеније учитеље, нарочито оне који су свршили учитељску школу, — чији _ «се постанак датира од 1870. год. — да премишљају на који би се начин могли помоћи те да извојују бољи

социјални положај и боље уређење школе. Код њих _

се јављала мисао спорадично и спонтано о удруживању и заједничкој акцији. Али су сметње биле што није било онда слободе ни закона о удружењима. Никакви па и најневинији састанци нису се смели држати (без дозволе власти а власт је назирала у сваком та- _ ком састанку интелигентнијих људи какве политичке «смерове и баука.

једва је једној малој групи београдских учитеља успело за руком да покрену лист „Учитељ“ за своје стручно усавршавање и да гледају ако могну преко њега да пропагирају за побољшање свога подокан И ашкол. прилика.

Кроз „Учитеља“ је доцније спровођена мисао, кад је 1881. г. донет закон о зборовима и за организацију Учитељскога · Удружења.

Дакле „Учитељ“ је поникао пре енељсноге Удрузжења. Он је онај барјак који је први ПИ раСН за окуп-_