Učitelj

Психологија 187

Синтеза. — Ето, то су прве дечје идеје о стварима које _ му се представљају: идеје много несавршене не зато што је. несавршен њихов метод размишљања, већ зато што дете расуђује рационално према фактима, према премисама које му искуство пружа. Кад деца верују да је-одјек глас каквог живог бића; да је слика у огледалу жива личност; да се од беле краве музе млеко а од црне — кафа, — онда она не могу да замисле читаву серију узрока и последица различитих од оних са којима се они срећу свакога дана. Тек доцније, после дугог посматрања једног великог броја ствари и факата, код њих се . развија расуђивање и смисао за критичко схватање. Све нам то доказује. да је дечји живот много различнији од нашег и да сви васпитни принципи неће имаги успеха ако се не буду упознали сви закони и норме дечјег развића.

Браничево Са италијанског

Радиша М. Стефановић У у

Е. Мојман. | " | ЖЕЉЕ И РАДЊЕ (Воља и делој

.

У нашој одредби вољне радње разликујемо два момента, који се само апстрактно могу одвојити један од другог. Моменат психичких процеса до извођења радње, који гозначујемо као одлучивање или доношење одлуке или свесно мотивисање). Овај моменат обухвата преставу о циљу радње, њено одобравање и саглашавање за извођење радње, евентуално и свест, критичко испитивање и одобравање мотива; други моменат обухвата само извршење радње, остваривање одобреног циља. То је моменат дела, које следује одлуци или одлучивању. Полуларно у народу први процеси називају се „воља“, а други „дело“, за ккји се још каже „моћи“ за разлику од „желети“.

Сада настаје питање: како се то деш: ва, да понекад нека одлука не прелази у дело Или да извесном вољном акту не следује извршење радње2 Проблем зашто нашој вољи не одговара увек радња, јесте стари проблем. Поред тога појављују се даље ова питања: да ли многе индивидуалне особине воље, као неодлучносг или веспособност доношења одлуке, с друге стране способноср брзог и лаког одлучивања, даље одлучност