Učitelj

%

188 Учитељ

и конзеквентност у извршивању радње, као и способност, која се популарно означује речима: „човек може што хоће“, да ли све те особине воље не почивају на овом односу одлуке и радње» Ова питања имају велики морални и религиозни значај, јер смо обавезни моралним законима и религијозним прописима; те стога сваки човек стоји пред одлуком: да ли ће радити у смислу ових унутрашњих обавеза или не. Одлучи ли се у противном смислу, тада стоји његова цела радња под утицајем ове опште одлуке. Али сада се јавља питање: зашто се такође код сваке индивидуе поједине радње не извршују у смислу ових општих одлука, зашто често пута у појединим _ случајевима поступамо сасвим супротно оној општој одлупиг Али овај проблем није само значајан за морални и религиозни живот, већ и за чисто практична питања свакодневних радњи, где такође многи људи не поступају конзеквентно општој одлуци. Пошто сада и поједине радње увек потичу од воље (у колико то нису радње из навике), то се дакле може створити супротност између воље у појединим случајевима и наше опште воље, а из овога се појављују они етички и религиозни (па и чисто практични) унутрашњи конфликти, који могу одвести кајању, грижи савести, па чак и тешким дисхармонијама нашег целог личног живота, ако се придржавамо наше опште одлуке, које њој противурече. Појаве пак кајања, гриже савести и незадовољства могу бити тако интезивне, да ми неку радњу осећамо као нескладну са нашом свешћу. По теорији Фрајда (познатог бечког психиатра) такве успомене, које су неподношљиве за свест, сасвим се истискују из свести, индивидуа потпуно заборавља неодобрену радњу, и сада се стварају са још прилично загонетном узрочном везом телесне и духовне абнормалности (као хистерија, нервозност, морални преокрети код личности, особите појаве страха ит. ту које се само тако. могу уклонити, ако оне погрешне радње постану поново свесне и ако се неумољиво подвргну моралном суђењу.

· Основа ових етичких, религиозних и практичних односа воље и радње налази се природно у једној одређеној чисто психичкој каузалној вези, Стога се мора пре свега чисто психолошки објаснити, зашто радње у појединим случајевима не одговарају општој вољи индивидуе. Ако би успели, да објаснимо узрочну везу између воље и радње, као и препреке које им се |