Učitelj

196 | Учитељ

може дати правац учениковом мишљењу. Даље, по садржини постављени циљ не сме бити ни сувише оскудан, ни сувише богат. Он истина мора целу садржину обухватити, али не сме ништа о томе казати. Такав случај био би, на пример, акоциљ гласи: причаћу. вам данас како је Пентефрије купио Јосифа на пијаци у Мисиру. Не узимајући у обзир то, да овај циљ не би био прост и разумљив, у овом би се оквиру доставило много новога. Циљ на супрот очекивању натеже и даје простора за спекулацију. На послетку захтева се од циља још, да. се на њега може лако надовезати анализа и припрема.

(С погледом на два главна захтева о циљу, и према напоменутим облицима за циљ, у свима разредима истиче се циљ, који има да се постигне наставним поступком. По себи се разуме, да на разним ступњевима узраста дају облици, које сеуправљају према постепеном растењу духа и разумевању у матерњем језику. |

Питање је сада, да ли је истицање циља могућно и код. сваке врсте градива, које се у религијској настави обрађује. У разредима, где религијска настава носи карактер припове=· дања, по себи се разуме, да циља мора бити; ту свака прича. образује методску јединицу и споменути циљ "се истиче. Исто“ тако и у вишим разредима, где се изводи катихизис, истичесе циљ, само се он овде истиче више у облику задатка.

Обухватимо, на послетку још једном прегледно, што је казано о истицању циља! Ми захтевамо циљ за све разреде и сваку врсту градива. По облику разликујемо општи или главни циљ, подциљ и часовни циљ; по садржини циљ може бити стварни циљ (циљ аперцепције) и предметни циљ (циљ апстракције). Свака методска јединица, односно сваки наставни час, почиње циљем. Најбољи је знак за наставу ако деца овај циљ сама поставе. Циљ се истиче: а) каорененица или натпис, 6) као питање, в) као задатак. По облику циљ мора бити прост и разумљив, по садржини ни сувише богат ни сувише оскудан, и тако да се искаже, да се анализа или припрема може на. њега лако надовезати. Само формални циљеви су за одбацивање, јер ништа не казују. пЕ