Učitelj

ЛЕК

ПРОСВЕТНА ХРОНИНА

Просветна · хроника 205

„Богдан Ђурђевић, проф.

Ново школско стање у Војводини

(Педагошке рефлексије)

— Наставак —

То су моменти, које смо опазили као најмаркантније разлике између српскога и бившега мађ. школскога закона у погледу самога учитеља. Да пређ-но на друге моменте а то су: врсте и уређење школа.

По срп. закону“ (чл. 2) народне се школе деле на дечја забавишта, основне школе и продужне школе. Структура основне наставе била је у бившој Угарској у главном иста, само. са том разликом, што је настава у забавишту (у смислу зак. чл. ХМ. од 1891.) и у продужној школи (од 12—15 год.) била на мађарском језику. И за забавишта и за продужне школе сад је положај посве друкчији и оне имају исти наставни језик као и основне школе. Забавишта треба у Војводини задржати, јер их имаде скоро у сваком селу. Само морамо истаћи код њих то, да су забавиље све свршиле државну мађ. школу за забавиље, те да оне морају своју стечену сведоџбу - допунити као и учитељи са држ. мађ. учигељских школа, као што смо

„изложили под |. За њих треба такођер отворити двогодишњи. курс и сматрати их привременима, не смањујући им берива,

све док не положе прописани испит из српскога језика, исто-. рије и земљописа. Нарочиту бригу треба посветити наставноме плану за забавишта, јер је тај био сав у духу мађаризације. А нашу малу српчад треба још у забавишту да задахне дух Св. Саве и осталих српских јунака-осветника.

ж -: ж

Највеће разлике налазе се између српскога и мађарског закона о средњим школама. Док српски школски закон не зна за више врста средњих школа, дотле је бивши мађ. шк, закон ту правио разлике. Тако је била гимназија и реалка, а осим тога била је грађанска школа и виша девојачка, које су стајале на средини између основне и средње школе, а разликовале су се како у погледу наставнога програма, тако и у погледу на—

~“