Učitelj
Педагошки преглед 281
туру у Институту Марије Терезије. Тамо је слушао Мита бре предавања и јако заволео педагошке дисциплине па се вратио у Отаџбину и постао наставник кремонске семинарије. У то доба била су никла нека дечја забавишта хуманошћу појединаца и постала патриотске установе. Апорти се заинтересује за њих и посвети се сав васпитању детињства схватајући потпуно своју социјалну и педагошку важност свога рада. Убрзо написа »Ручну књигу за васпитање- и рад у дечјим забавиштима“ а затим и „Вођу за осниваче и директоре дечјих забавишта“. Обе су књиге примљене са ентузиазмом од свих ли-
бералних елемената у Италији и по Апортијевом систему по-
чеше се отварати дечја забавишта по целоме полуострву тако
7
да их и данас у масама има основаних баш по томе систему.
Али реакционари почеше нападати његова забавишта, да су неморална и атеистичка и Апорти се повуче у Пијемонат и у ПР оснује прву катедру методике, где падне у немилост
Аустријанаца, који га осуде на изгнанство. Но Апорти убрзо с изабран за. ректора туринског Универзитета а затим и за инспектора основних школа и дечјих забавишта. Умро је 1859 године баш када је Италија стајала нред важним националним догађајима.
Антонијо Росмини (17197—1855) припадао је такође групи еклезиастика, који су сањали да се слобода може извојевати религијом и да је теолошки идеал у вези са патриотским аспирацијама. Он је био један од највећих философа свога доба јер
његова дела — „Принципи науке о моралу“, „Упоредна историја и критика о моралном принципу“, „Антропологија“, „Философија права“, „Психологија“, „Логика“ и т. д. — уздизала
су му тежину интелигенције, јачину асимилације и дубизу критидизма. Папа Пије 1Х поштовао је силно његову интелигенцију и карактер и напо летку га постави за кардинала, али се Росмини повуче у Стрезу где се сав био посветио научном
раду. Противу његових идеја били су устали језуити, који су -
га нападали и после његове смрти и тражили од Понтификата
да осуди његову слободу у религији. И Леоне ХШ буде при-
нуђен у пркос свих ватрених одбрана његових присталица да осуди његово учење 1888 године.
Росмини је писао и о педагогики нарочито у делу „Увод у философију“ где се трудио да организује. педагогику на науч-