Učitelj

Просветни преглед 299

престави: да лепе жеље и усрдна старања комесара совјетске Русије постају илузије зато, што је народ толико прост да не може да схвати и разуме ни своје сопствено добро. · и.

ж

ЕНГЛЕСКА

Дечији логори. Енглеска покушава да уведе по школама логорски живот, који ће се знатно разликовати од војничког да би на тај начин псдигла здравље својих ученика и да би их у природи боље и слободније васпитала. Многобројне школске установе поздравиле су овај васпитни покушај а само Министарство Просвете издало је у томе смислу једну брошуру штампану у 40.000 примерака, којом се уздиже вредност ове: установе и пропагира ову идеју у народу.

6 Ћ

Учитељски конгрес свих енглеских учитељских друштава у својој резолуцији тражи као основ националног школовања једну основну школу са свакодневном школском обавезом до 16 година; а ради образовања учитеља захтева да учитељске школе морају да буду у вези са Универзитетима.

о. Р. Ст Ж

ФРАНЦУСКА

У новије доба француски језик признат је као културни језик. Више школе у Риму, Лондону, Мајнцу, Токију, Рио-деЖанеиру усвојиле су га. У Америци отварају сад катедре на свима универзитетима за француски језик и цивилизацију. На шпанским универзитетима француски је претежнији од шпанског. Грчка има 14 француских школа а у Егишту су француске основне школе најмногобројније

ж и

АУСТРАЛИЈА

Ту скоро отворен је у Аустралији велики број | земљорадничких и занатских курсева на које се уписало преко 12.000" деце, нарочито оне која су сирота или склона пороцима. („Зсћуе!тепзсће Гећгегтећипоа,“)

З- Р Ст.