Učitelj

Методика 43:

који окружава дете слика у њему своју духовну страну само посредством те исте средине — матерњег језика.

Разуме се, речи саме по себи не могу дати ученику никаквих представа: ван везе са предметном представом оне: остају мртви звуци-који нашој свести ништа не казују. Али „сједињујући се са идејама и представама, дајући неку опипљивост њиховим покретима који се не дају увребати, реч матерњег језика постаје супстрат мисли. Између изражајних и предметних представа ствара се у толико тешња веза, они праве такву заједничку асоцијативну веригу која се може довести у покрет додирујући ма коју њену тачку, померајући који му драго њен прстен.“»

И зато је поучавање у матерњем језику, (разуме се, правилао постављено), уједно и поучавање у мишљењу. Поучавање у свима облицима и појавама говора показује се као велико средство за умно развијање у детињству. „Поучавањем у матерњем језику ради се на остваривању значајних страна у развијању мисли и упућивања у мишљењу. Неправилна основа тога предавања, недовољно или непотпуно остваривање свих облика мислених вежбања, неизбежно доводи до неразвијености самога мишљења, до слабости и ограничености асоцијативних.процеса, или, краће речено, до умне ограничености,“ У

Доиста матерњи језик као предмет предавања и заузима средишно место у основним школама. Једва ће бити претерано“ ако кажемо да готово свако предавање, па било то из аритметике, географије или природних наука, излази као час матерњег језика.

Али у савременој основици за учење језика не може остати незапажено једно својство: као један од задатака у предавању језика у главном истиче се потреба научити ученике да разумеју говор и да се њиме користе као средством за добијање знања.

А други, не мање значајан задатак: помоћи ученику де језиком влада као оруђем за исказивање својих мисли, по– сматрања и доживљавања, — остаје у сенци.

» Ушински, „Упутство у матерњи језик“.

# Сикорски, „Психолошки основи васпитања и учења“. 3 Проф. Сикорски.