Učitelj

Методика 51

Други низ или, што је једно исто, количина новаца одре-

Жена је помоћу првога низа. Први низ дакле служи као ме

рило- оном другом низу.

Како се рукује тим мерилом лако је увидети. Новци се. стављају на тачке 'у низу тачака тако, да се увек почне од црвене тачке, па се затим редом поклапају остале тачке (при том се ни једна тачка не прескаче, нити се која више пута поклопи новцем). На овај начин долазимо, према количини

"предмета, до ових резултата: (од црвене) до љубичасте-или:до

зелене тачке итд.

Место. новаца могу се, наравно, стављати на тачке у низу тачака. и неки други предмети. Не само то, него чак није нам. ни потребно да ову операцију у истини изводимо; довољно је да једноимене предмете само у мислима стављамо на тачке низа. Према томе јасно је, да се могу одредити и такве количине, предмета, којима из буди којега разлога (због њихове величине итд) не можемо по вољи располагати. А јасно је и то, да се оваквим начином, могу одређивати по количини и стања и радње.

Да размотримо сада наш низ тачака. Како то, да је овај низ подесан као мерило за одређивање количинаг Тачке се распознају једна од друге (различити чланови), а ред којим оне иду једна за другом, непроменљив је (стална суксесивност). Као мера могао би се употребити и такав низ, чије су тачке обојене. једном истом бојом, али у томе случају не би се могли лако изразити резултати; могло би се, до душе казати: 080лико тачака находи се између ове и ове тачке, али би се тада морало руком показати. баш на оне тачке, на које се односи тај исказ. Тиме што се чланови низа могу разликовати, један од другога, резултати поређења могу се лако и изразити.

Наш низ или наше мерило састоји се из тачака. Али би

смо слободно изабрали и друге ствари, на пр. каменчиће,

дрвцад и т. да = | _ Ипак нису све ствари подједнако подесне за такве чла-

: Сравни "Рујог Die “'Antžnge · “der Kultur S. 256: Чим се известан низ имена У утврђеном реду унамти, од тога дана моментано постаје исти низ машина за рачунање. ја сам један пут чуо једну девојчицу, која је бројала овако: јануар, фебруар, март, април: Наравно, могла би

"бројатн и“овако: понедељак, уторак, среда“.