Učitelj

710 АМУ И те Љ

У опште узевши лењост у философисању код социјалиста == марксиста прелази у ситничараси скептицизам или бегање у неутралне: зоне буржоаске философије. „У целокупном процесу философске мисли марксизам се задовољавао примитив~ ном философијом А Та Енгелс; која је постала из кожбинације: застарелих елемената „материјализма“ и „дијалектике“. Марксизам је своју философску НИ прикривао високим одзивом о „живом“ философском систему, као 0 „умном, опијуму“. Ако није било тога мекова ле су се појаве еклетицизма: или философије „шарених мисли“... ан:

Чак и најновији тумачи ·„философије слана долазе до врло чудноватих закључака. „И са.дијалектиком и без. конфузних марксистичких шема; и не постоји дијалектичко развиће и остаје дијалектички метод; дијалектика пада посматрајући је са гледишта природних наука; и марксизам је бди» права философија и марксизам култивише „метафизички шља м“ и нема потребе, да се марксизам ограђује од општег покрета науке и философије“. Неки веле, да је философија Маркс- Енгелсова у ствари философија Фајербахова. Неки, да је фивесофије марксизма „спинонизам ослобођен од теолошких примеса“. По некима Фајербах донекле даје основе марксистичкој-философији, а Хегелову дијалектику Маркс поставља на материјалистичку основу. У опште, најкраће речено, у философији марксистичкој нема ничега марксистичког ! (Свршиће се).

Везједе па Рједи" ларгао Рауотп Тувгетјак, Zagreb. Tiskara C. Albrechta 1921. (sa slikom auktora).

Ovo posli:ednje otštampano djelo naš:ga neprežaljenoga kolege i Mentora, koje je ugledalo ovih dana svijeta u Zagrebu, neka vrsta njegove oporuke, eksencije naime njegovog oštrog i денкаћпог uma, njegov posmrtni glas, koji nam ješ i s onu stranu "отођа progovara blagom i toplom riječi čovjeka, koji ie sav svoj. život bio posvetio moralnom preporodu svoga пагоса. Iz „Besieda na Djedu“ struji topli dahak idealne duše, koji se po svuda širi 1 зуе одуђије; једго 1 zdravo sjemenie ie to, koje ide та tim, да. padne na plodnu njivu i oplodi je blagoslovljenim plodom zdra-

ı „Djed“ je jedno romantično brdo nad Kostainicom ORO Ра. је uz pomoć škol. djecć, pok. Trstenjak pošumio: i. akrasio.