Učitelj

Морална настава у народној школи 103

љивости, која је условљена зависношћу од прошлости, дата је могућност за развитак душевног живота, с којим је морални развитак нераздвојно везан. Несталност душевних животних стања пружа нам даље могућност да разликујемо народе, код којих се једна страна душевшог живота (осећање, воља или мишљење) нарочито истиче, Тако гледаху стари Индијани (Индија) у осећању, Јевреји у вољи, а стари Грци у разуму не само суштину морала, него они уздизаху те поједине стране душевног живота до праузрока целокупне стварности; до божанства. Бог, који се изражава у осећању, вољи или разуму, стоји као засебно биће према човеку и према стварности. Човеково морално понашање састоји се у подређивању своје воље, свога осећања или разума божанској вољи, осећању или равуму. Циљ је човечјег живота сједињење с праузроком стварности, јер само оно: обећава спасење. Само од човека: зависи хоће ли он доћи до таквог сједињења: на осшову своје индивидуалне, слободне воље закључује Јеврејин савез с богом; својевољним удубљивањем, екстазом, ослобођава се Индијанин болова, трпљења у чулном свету и омогућава себи улазак у нирвану ; на основу свога разума постиже Грк класичног доба највише блаженство, које постоји у сазнању. |

Тек се за првобитно хришћанство, кад се оно правилно „схвати, може рећи да је отишло изнад овог индивидуалистичког схватања. Језгро је хришћанства у томе што оно: посматра целокупну стварност као божје деловање ; патња, сиромаштво, мутне, мрачне стране живота потребни су "такође за савршени живот. Сам по себи не може човек ништа, све је 'божје деловање. ;

У овом сазнању опште складности, живахности, која се оснива на божјем деловању, дало је хришћанско схватање нешто битно ново, али ово ново црква није упознала: она је „остала у индивидуалистичком, јеврејском схватању. Тек је модерно посматрање природе дело могућности за правилно разумевање хришћанства и за дубље схватање света. Али с друге стране, било је баш ово природњачко научно сазнање узрок што је идивидуалистичко схватање у облику, који му је дала енглеска философија искуства и који битно није измењен, сачувало свој утицај све до данас. Ми помињемо само као пример тежње „Монистичког савеза“, „Слободних ми-

о: