Učitelj

142 Учитељ

e

ХХ. одељак, — Силе природе (у св. 46, 43 и 44). ·

ХХЕ одељак. — Организација постанка света. (у св. 47, 48. 57, 58, 62, 63 и 61).

П. А. Крапоткинљ. Умственнги и ручном трудљ. Москва 1910. |

Из великог дела руског научника, на пољу биологије и социологије, К. „Поља, Фабрике и радионице“ — извађен је горњи рад и-одштампан.. у:-засебној-књижици, Укратко излажемо његову садржину препоручујући га пажњи другова.

__У старија времена научници, а нарочито испитивачи при-

роде, никада нису одбацивали ручни рад и занате. Галилеј је сам направио телескоп, Њутон се бавио браварским занатом, Лајбниц је правио воденице за млевење брашна помоћу ветра, "Лине је постао велики ботаничар градећи са својим оцем вртаром, Спенсер је градио нивелаторе и т. д. Генијалним проналазачима и научницима ручни рад није сметао, већ им је помагао. | . Ми сад све мењамо. Подела рада повлачи оштру границу између умног и ручног рада. Људи од науке презиру ручни рад. Физички радница немају могућности да се образују. Чак и поједини педагози говоре са презирањем о ручном раду. Радници, који су за последњих сто година изумели машине, које су произвеле револуцију у производњи, више то не чине, пошто их је огромна подела рада заглупела, с обзиром на. слабо поклањање пажње на образовање њихово.

Тај може да усавршава машину, који зна њен рад, који се стално поред ње налави и који мисли о њој. Стефенсон и Никомен су били добри механичари, али је на њиховој машини дечко открио — управо примитивно конструисао вентил сигурности. Отуда и јесу до крајности конзерватевна она мишљења, која у техничкој настави за раднике и у већем њиховом образовању гледају уништавање конкуренције и напретка.

Представнике социјалне педагогике може да задовољи само оно гледиште, које има у виду интересе науке индустрије и које на њих гледа, као на средства, да се човечанство подигне до већег ступња.

Ми тврдимо вели К. да је, како у интересима наука и индустрије, тако и у интересима целог друштва да сваки човек,