Učitelj

а и

176 ' Учитељ

комисија израдила нов закон о основним школама,

друга закон о средњим школама, трећа закон о учитељским школама, четврта закон о универзитетима.

„Свака од ових комисија радила је независно од друге, "без икаквога заједничкога споразума, Па не само то,

већ је у последње време поверено једној комисији да изради специјални закон и о грађанским школама, ма

_да су израђеним законом о народним школама обух-

ваћене биле и грађанске школе!

Кад је већ потреба новога времена и нових прилика захтевала да се изведе реорганизација свих школа, зашто онда да се тај толико значајни посао за будућност државе и народа не изводи рационално, по

плану и систему; зашто да се тај посао и сада из-

води каб идо сада овако на парче и на дохватг Зашто

да се бар сад потребна реорганизација свих школа

не изведе једним општим школским законом и једнозремено, као што се то ради у другим државама»

То је само зато што су у нас старе средњевековне заблуде и предрасуде ухватиле тако јак корен, да се од њих не могу лако да отресу и ослободе наши најпросвећенији људи, па оспособе да приме и усвоје нове и напредне идеје. Поред радикализма и демократизма у нас још увек има и доста конзерватизма, и то у једном истом лицу. Згодно је да на овоме месту укажемо на једну врло карактеристичну појаву. (1. Новаковић припадао је политичкој групи, која је представљана као конзервативна, а он се како је то већ напред показано, одушевљавао једном новом, сувременом и напредном идејом а то је, да се све врсте школе реформишу једновремено и једним законом, па изведу корените реформе, и створи један државни школски систем, док нити радикали на врху централне просветне управе изведоше какву год радикалну реформу у просвети, нити демократи демократисаше ма коју просветну установу, већ и једни и други трпе и одржа-

вају најбирократскије просветне установе, као што је

нпр. наш Главни Просветни Савет по своме уређењу

од пре педесет година !