Učitelj

188 Учитељ

| pMhe“ (Ley & Enderlin, Fuhrer durch das erste Schuliahr. 1911. стр: 13).

Па да укратко истакнемо начела што их Др. В. А. Лај даје у свом Огипарттгр-у: 1. Патолошке чињенице: а) У паталошком стању т. 38. абулије, мишићи и аутоматски покрети су у потпуној координацији, схваћање, осећање и волицијоно настојање постоји; али коначви удео активности, репрезентација не постоји. Опсервација (опажања, посматрање помоћу чула) и духовна асимилација овде су, али је вољно испољавање немогуће. Средишта покрета у тактилним и моторним можђаним пољима или аАсоцијацијоним путевима између моторичких и сензоричких диспозиција су поремећена. Моторичке идеје, стечене само помоћу покрета и експресије, не достају. А без моторских идеја, покрет, експресија је немогућа.

6) бо, исто, огледа се иу афраксији, болесно стање у коме је чуло употребе предмета посве изгубљено, јер не постоје идеје моторичких елемената. Ове елементе деца губе ако им се не дозвољава да тичу (дирају) и баратају са стварима, ако им се не дозволи да се изражавају.

2. Анатомска факта: Анатомија показује да нервном кругу не постоје само центрипетални, аферентни сензорички живци, сензоричке ганглијске ћелије и сензоричка можђана поља, већ да се ту налазе и моторичке ганглијске ћелије и кортикална поља (поља кортекса или сиве масе у кори великог ха и центрифугални, еферентни моторички живци.

3. Физијолошки подаци: Нервни пут сваке реакције па то ' био Пн инстиктивна или хотимична радња, обухвати сензоричку јачину, централну станицу и моторичко протезање.

4. Биолошке истине: „Свако питање и проблеми наставника, свака заповијед и А васпитачева, јесте надражај, сваки одговор и решење, сваки акат послушности и непослушности јесте реакција, и свако држање или поступање у свакидањем животу, у техничком, научном и уметничком раду, може се сматрати као адаптовање (прилагођивање) духа и органа ва дате прилике“ (Лау, ЕхрептетшеПе Радавоштк, 1906, стр. 21). Биологија показује да живо људско биће реагира_ (одговора, делује) на сваки надражај са покретом или кочењем покрета одговарајући на прилагођивање органа или свести о непосредним импресијама (упечацима). |