Učitelj

Бројање и рачунање 201

осећај, а за тим извесна дознавања. Ова нису утицала на осеfai, т: |. осећај је остао непромењен и после прираштаја тих дознавања. Даље, ова дознавања не потичу из чулних дражи које имам у дотичној особи. Дакле заиста има психичких фе-– номена- који нису резултат чулних дражи; тако пре свега представе о неким односима: муж и жена — дете и родитељи_ -— ујак и ујна == брат и сестра — господар и слуга — учитељ и ђак — пријатељ и непријатељ — завичај и туђина узрок и дејство — сукцесија и којегзистенција и т. д. Све ове. "представе јављају се до душе увек са чулним осећајима односко са чулним ПРЕРАНЕ никад не. произлазе из чулних дражи.

У представе односа спада и представа индентитета (истоветности), па према томе и представа броја, пошто она као што већ знамо изражава поређивање два низа. Представа броја јесте резултат поређења, па према томе она није чулна ни очигледна као ни друга каква представа односа. Кратко речено: број није особина ствари.

У осталом до истог резултата воде и ова разматрања. -Замислимо овај случај: особа А добија плав цвет, особа пак Б Илијаду (спев). Особа А треба да означи свој предмет по боји, а Б по броју. Особа А: одмах зна шта треба да чини а особа Б мора прво да дозна, да ли ваља да броји песме или стихове или нешто друго. Особа А ће рећи цвет је плав, међутим особа Б ће рећи спев има 24 песме или толико и толико стихова и т. д. Као што со види плаву боју приписујемо цвету независно од наше воље, цвет има управо ту подобност да неке светлосне зраке одбија а неке делом или потпуно апсорбује; наш дух није у стању да у томе ма и најмање измене учини. Напротив не можемо рећи, да број 1 (песма) или 24 (песме) или неки други број пристаје уз Илијаду; он је пристао уз њу највише по нашем произвољном схватању. Боја је. ye OCO"бина ствари, а број није.

Најзад размислимо још о овоме.

Узмимо да је број особина ствари, исто онако као што је боја, гдаткост и т. д. шта би из тога излазило — Да видимо. Као што је познато има двојаких ствари, спољних и унутарњих. Замислимо известан број спољашњих ствари, на пр. -три сраха, а поред тога исто толики број унутрашњих ствари