Učitelj

Закон о народним школама 238

за бољи живот. И једно и друго знање: интелектуално и морално преносило се је и преноси се с генерације на генерацију а да тога није било свака индивидуа би морала отпочињати борбу за самоодржање и стварање моралног живота, с почетка То пренашање знања и умења и друштвених осећања на нове генерације зове се васпштање.

Васпитање је дакле природна потреба која је изникла из живота и оно је срасло с животом и човеком. И што је човек васпитанији то лакше живи. Без васпитања би људи подивљали као што је то рекао Дитес.

У своме културном развићу човек је специјализирао свој рад да би могао лакше да подмири своје потребе. Па је и рад ва васпитању оних који за њим остају да живе изводио само донекле, после га је предавао другоме а он се лаћао послова. који му директно служе за опстанак. Отуда прво васпитање бива у породици и задрузи под окриљем родитељским па се наставља у школи и најзад завршује у животу и свету.

Да се васпитање, којим је у прво време руководила родотељска кућа, задржало само у породици, култура се не би могла далеко помаћи, све би ишло лагано, били би велики застоји у напредовању, с тога су постале школе као нарочите установе, у којима се надовезује породично васпитање и даје опште образовање за народне масе и спрема за живот. Школа је постала из живота, спојена је с животом у једну органску целину и из ње се улази у живот и свет. Што је школа уређенија и што боље одговара потребама живота тим ће и социјални живог бити бољи. „Онај народ, вели Фихте, који има више школа, који а у најнижим својим слојевима има најдубље и најмногостручније образовање биће у исто време најсрећвији.“

Па каква би требала да буде народна школа па да одговори најбоље потребама народа и живота

Удружене јединице у борби за опстанак мењале су облик живота у току векова. Прво породица. па племе, општина, држава и најзад велика држава. У развитку човечанства види се влада стални заков; груписање већих јединица у борби за опстанак. Отуда се у развитку човечанства јавља национализам. као једна етапа природног развитка. Он није последња етапа човечанства, За њом ће доћи друга — али за сад је национализам дошао природним, историјским развитком и ми о њему ·