Učitelj
262 Учитељ
HN VOR OI | | E i A O IT O 0 u а
а
био је први који је публиковао један комплектан и систематички рад о психофизици, којој је може се рећи био оснивач, под називом „Елементи психофизике“. Под психофизиком 0н подразумева једну тачну теорију односа између душе и тела, и у опште између физичког и психичког света. Њен је главни циљ дати науци узајамних односа између душе и тела један позитивни карактер, оснивајући је на експерименту, рачуну и · мерењу.
'Вунш је такође дао научној психологији један изванредан импулс, нарочито својим „Принципима физиолошке психологије“, установом психолошког лабораторијума и својим часописом „Philosophische Studien“. OH je прихватио експерименталну психологију у свима њеним облицима, студирајући је као једну природну науку помоћу филозофије а где му она није била довољна, ослањао се на антропологију, ентнографију, историју, статистику. Вунт је предузео да трансформира психологију од дескриптивне науке у еспликативну науку а да би то постигао, он је пришао експерименту и од овога мерењу. Са експерименталном методом изложио је законе, како процеси свести следују у своме развијању. у
У енглеској философији највише су допринели развићу психолологије Стуарт Мил, Александер Бен и Херберт Спенсер.
Стуарш Мил се може сматрати као један од иницијатора нове психолдгије. У психологији Мил излаже два глава задатка а то су: свести комплексивне феномене на елементарна факта и нађи опште законе по којима се и једни и други производе и образују, или од њих опет доћи до других простијих и општи“ јих закона. Он објашњава све психичке процесе помоћу чудних података и даје према томе огромну важност теорији асоцијације идеја.
Александар Бен настављајући аналитички 4 дескриптивни метод философа скотске школе, дошао је до врло важних резултата за научну психологију својим радовима „Чула и интелигенција“ и „Емоције и воља“. Он дели умне процесе на три категорије; чула и интелигенција, емоције и напослетку мани· фестације воље. Свака од ових категорија. представља једну тачну дескрипцију формирану од комплексивних · психичких феномена. При своме раду служио се много подацима. добивеним од биолошких наука.