Učitelj

292 Учитељ

ралну престоницу чланове за Државни Просветни Савет, који заседава сваке године у новембру у Мексику и који изводи обавезне реформе наставе и васпитања за целу земљу, наст. програме, и т. Д. Mpx. M. Cr.

НЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

_А) ДОМАЋИХ КЊИГА И ЛИСТОВА

„Школа и живот“ од Г. С. Петрова, с руског превели Мих. Гавриловић и Илија јовановић, 1920; г. Издање књижар нице Рајковића и Ђуковића. i

Књига је, као што се види, старијег датума, али по својој садржини пуна је интереса баш за данашње време. Она са својих 168 страница: покреће толико питања, и улази у такве проблеме да се тек данас осећа њена жива актуелност. Пошто · смо данас у ери огпиштега покрета и тежњи за реформом школснога система у опште, неће бити од штете да се вратимо на једну мало стару, али пуну вредности књигу. Добрим књигама се треба враћати као и старим добрим пријатељима.

По самоме наслову погађа се и њена садржима: Школа и живот !!... Проблем и стар и нов, решаван и никад не решен | _ | Кроз цељу историју школства, од памтивека, у свих народа и у свима земљама чињени су покушаји да се школа прилагоди животу, и никад се вије успевало да се добије срећно решење. Школа је или одбацивала или подбацивала овај циљ, | или је била далеко од живота, испод или изнад... Није се, изгледа нам, довољно схватила проста истина: да је школа живот, а живот школа. Као што су се циљеви живота прогресивно мењали временом, тако су се и циљеви и организације школства прилагођавале с успехом или без успеха, мењале и развијале. Дух временаи социјална суђења остављали су дубок отисак на школству. Школа је махом тежила да однегује и "култивише социјално „ја“ У васпитаника, и на тај начин више или мање занемаривала индивидуално „ја“. Обрађена једнострано била једна или друга страна је зло, добро је хармонијско јединство између та два „ја“, али се оно школом није