Učitelj

452 Учитељ става најбоље и најшире организована, Један уман филозофи вели: политичке демократије могу бити врло честе али демократије знања могу бити врло ретке. И ето, као што мало час рекох, значај писмености у демократијама за широке масе народа и самим тим значај подизања што већег броја и што брже основних школа. Кад се говори о основној настави главно питање и јесте подизање школа. Ако се продужи у овом погледу досадања тромост и буде остављало на моћ и вољу селима да она сама то чине, по својој иницијативи и по својој снази, ми ћемо страшно изостати. То капитаднс питање није питање овога или оног села, него је то важно државно питање од кога зависи напредак, срећа наше земље. Не велим да држава треба сама по селима да подигне школе, али се она мора старати да се то што пре изврши. Многе државе то су питање | решиле стварањем једног фонда, одакле се извесном помоћи и јефтином позајмицом новца, помажу општине и срезови у подизању школа.

У овом реду мисли на уношењу просвете у масу народа, у дубине његове, долази и друго важно питање: шта да се ради са децом кад сврше основну школу. Број деце, у предратној Србији која сврше основну школу а не продужују никакво школовање износио је две трећине или три четвртине од целокупног броја. Ово су поглавито сеоска деца. Чињеним испитивањима код ове деце после неколико година увидело се, да им је ишчезло све знање које су добили у основној школи а код многих и сама писменост, па се често ни у чему нису разликовали од оних који нису школу ни походили. Врло често је примећено, да људи једнога села у коме постоји школа неколико деценија, ни у чему не одвајају од села у коме никад није ни било школе. једном речју, ми нисмо имали и немамо продужних школа, те су три четвртине наше деце, у добу после 12 година у оном најважнијем добу од 12—20 година, кад се формира морална страна младића, потпуно остављена. То је доба кад карактер добива своју форму, кад се пубертет буди и развија, кад се свест социјална оцртава и кад се стварају грађани друштва. Зато су се овам питањем бавили не само просветни радници него и политичари и управљачи државе, ја мало час рекох, да срећа једног народа не згвиси само од тога,