Učitelj

Наша просветна политика 455.

и за друге врсте школа те пружити народу могућности да децу школује и у стручним школама. : *

Да се са оваквим радом у просвети мора прекидати, казује: нам у неколико и виша универзитетска настгва. Ми сада имамо потпун Универзитет у Београду са 6 факултета, и Универзитете у Загребу и Љубљани. Универзитети су потребни једној, демократији и држава не сме ту штедити јер моћни Универзитети су извор великих енергија националних, па се треба и; старати да они не буду радионице диплома. i i

Целокупни број ученика на Београдском Универзитету биће да износи на 7000. Од овога броја на 3 нова факултета, богословски, медецински и пољопривредни долази тек оке 600 Ђака. i

Ako цифри ђака на Универзитету Београдском додамо“ 3500 на загребачком и 1200 у Љубљани, и затим студенте ва: страни, већином државне питомце, излази да ми имамо око 13.000 студената. У години пред рат, 1913 —1914. школске године број ђака на Универзитетима износио је 41000 са странцима (странаца 3— 4000) или на милион становника имала је 1000 студената. још и пре ратова раније Француска је имала. суперпродукцију овога младог универзитетског света и државна служба није их потребовала, те је постао један интелектуални. пролетаријат, којега су за сиже својих романа узимали озбиљни писци као Морис Барес и други и занимали се њим политичари и државници, јер је то била једна социјална вневољг,

Код нас сада на милион душа долази 1200 – 1300 студената Универзитета. Париски Универзитет броји сада 7600 ђака: без странаца а на нашем београдском Унизерзитету има скоро исто толико. У овим годинама после рата када је државна администрација сиромашна у школованим људима, то и није велики број, али ако се продужи онаква просветна политика. после пет- шест година само можда неће бити сасвим неоснована бојазан многих посматрача наших просветних прилика, да можемо и ми стећи један млади свет са универзитетском. дипломом, који ће јако наваљивати на вратима буџета, да ћемо имати, бојати се, великих невоља судећи још и по нашим политичким наргвима и слабостима, јер смо ми иначе земља. буџетивора. Овим исказујем само зебњу и жељу да досадању“