Učitelj

416. Учитељ

Идеал оваке педагогије је да се што боље упознају ђачке индивидуалности и да се одабиру за више штудије најдаровитији ђаци. Тај је покрет врло популаран данас у Америци, Немачкој. Француској, Швајцарској, Енглеско, Белгији и другим културним земљама. Постоји читава маса оригиналних, полуоригиналних, старинских и модерних сугестија за овака подузећа. О овим плановима нарочито сам проговорио у моја два најновија рада: „Модерни планови за проучавање ђака“ (овај је рад изашао, како читам, као 3 св. Ружићеве „Учитељске Ручне Библиотеке“, Нови Сад, „Натошевић“, 1921), и „Двадесет и пет типичких сугестија за проучавање младежи“ (овај је рад двапут опширнији од првога а послат је на употребу г.г. Др. Милана Шевића и проф. Петра М. Илића у Београду). = Овде сам рад да наше југословенско учитељство упознам са једним окраћим планом за проучавање и одабирање даровитих ђака — проблем за кога се већ донекле заинтересовао и наш словенски ђеније: Чех Јан Анос. Коменски и Рус Лав Толстој. Па и наши српски педагози били су и јесу загрејани за такво проучавање — особито, Др. Војислав Бакић, покојни Јован Јанко Кнежевић и др., који су још поодавна публиковали своје радове о овом питању.

Франкфуртски план има намеру да даде добру информацију експерименталним психолозима и педагозима о ђацима који су од учитеља и школског управитеља препоручени као даровита деца, способна за виша школовање. Помоћу наро- | читих психолошких и педагошких експеримената оверовљава се и овакав план (Т. 38. Веобасћипозбогеп, Регзопашбореп, Егггећипозђореп, Ргаребореп, Обзетуанопа! Кесога, и т. д.). Овака кооперација између основних и средњешколских наставника с једне стране и стручних експерименталиста у адолесцентној психологији и педагогији јесте за сваку препоруку особито код нас Југословена и Словена уопште где постоји познати германски јаз између „учисеља“ и „професора“ (и у Америци још од 14. јула 1885. г. постоји узакоњени Манопа! ЕдисаНопа! АззосјаНноп, „Нацијонално Педагошко Друштво,“ у коме су удружени сви наставници, почев од забавиља па до универзитетских професора, сваки са својим нарочитим одељењима и пододељењима) Само у оваком кооперативном раду где се не крњи индивидуална слобода појединог наставничког кадра