Učitelj

Франкфуртски план за проучавање ђака 483

на више школовање да би имали прилике развити своје способности до највеће мере2 Као што се зна, данас је то увек. само ствар случаја: деси се, и против свих неповољних прилика, да се по неки из ових класа пробије и пређе на интелектуално поље; и, на жалост, свакоме је из искуства познато да то нису увек најдаровитији, већ најчешће средњи, окретни“.

Обраћам нарочиту пажњу на овај Цвијићев чланак, јер је он један од наших оригиналних педагога и ако је његова академска научна струка посве друкчије природе. У овоме погледу он ме пуно потсећа на Чарлс Елмота у Америци, Тому Хекслија у Енглеској, Др. Рудолфа Вирхова у Немачкој, ДР. јосипа Панчића у Србији, Кивија у Француској, Др. Рудолфа Мартина у Швајцарској, Др. Ћусепе Серџиа у Италији и ДР. Рамон и Кахала у Шпанији. Сви ови академски великани мање више сјајно су успевали да у професијоналним педагошким круговима сведу ва праву меру дидактички донкихотизам и методички санчопансизам.

Мисли нашега Цвијића о одабирању даровите деце покла-

пају се са духом модерних метода за одабирање оваких ђака у Америци и Европи. Кам) среће да и у нас постоји педагошко друштво у коме би се здрави славенски педагошки разум' нашег Цвијића помешао са идејама наших забавних, основних, средњешколских и опште народних педагога који такорекућ до неба кличу страним педагошким теоријама славног Хербарта, Рајна, Крилера, Стоја, Песталоција, Дитеса, Спенсера, Мојмана, ·Лаја, Масарика, Клапареда, Компејреа, Холаит.д. Али што није било може бати.

Поред зравог славенског Цвијићевог схваћања главних одлика у одабирање даровитих ђака не треба заборавити ни на велики славенски критериј просуђивања људске душе као што га лепо излаже наш неумрли Толстој у своме Васкрсењу (на почетку главе [1Х, први део):

„једка између најобичнијихк и највећма распрострањених празноверици јесте то, да сваки човек има само једне своје „одређене особине, да човек бива добар, зао, паметан, глуп,

' Да не претерујем у овоме читаоци се могу уверити и из многих саставака који су недавно публиковани у Цвијићевом делу: Гонори и "чланци, Београд Издавачка књижара „Напредак“. 192', 2 свеска.