Učitelj
Наша просветна политика 449
доноси благотворне последице а у рукама непросвећеног доноси страшне резултате.
Па кад је то тако, а тако за цело јесте, да видимо сада, да ли наша просвета иде правим путем. да ли тежи право своме циљу.
Када наноменемо да у многим деловима наше садање државе неписменост износи око 50%/,, у неким 70 а у некима најзад и 90%/,, тај факат мора застрашити сваког озбиљног „мислиоца. Код Чеха проценат писмених износи 97%, а неписмених само 3%,. Додајмо овоме, да би обавезна настава за женску децу још није формирана, те школа по селима за женску децу готово и немамо, те нам половина становништва „остаје у тами и незнању, већ ова два факта морају бити од великог утицаја на просветну политику. Ако пак, даље, напоменемо да врло велики број села и по дојучерањој нашој Ср„бији нема школа ни за мушку децу, онда нам проценат писме„ности који поменусмо излази у јасној светлости. У скопској "просветној области има 90 школа празних, са 5000 деце. Књига раширених по селима готово никако и нема, те и она деца што сврше основну школу, великим делом потпуно се запушта после школе, у оном важном добу кад се свест социјална и свест „индивидуална оцртавају, па и овим фактом намеће се правац просветној управи којим треба да иде. На жалост у овим важим питањима није се радило колико је требало и колико се могло у овим данима после рата, и подизање елементарне наставе и уношење просвећености у широке слојеве ишло је . „слабим кораком као и пре ратова. И место најбржег и нај„озбиљнијег рада на овом проблему велики дес рада Просветне Управе заузела је лична и партијска страна подручног јој „особља, те је због тога долазило до озбиљних жалби на скупштинама нас'авника елементарне наставе.
Колико смо ми изостали у погледу основне наставе казаће нам неколики статистички податци.
Пре рата, Министар Просвете о дебати о буџету рече, да · је било у нас, у предратној Србији 380.000 деце од 6—12 година, и од тога броја било је у основним школама само 120.000 ђака, што значи, да је 260.000 деце, т. ј. /; од целокупног броја. „деце приспеле за школовање, остало без школе и писмености