Učitelj

532 Учитељ

један или два дечка остала борећи се једно с другим на поду, други који су већ у својим клупама са књигама у руци, вичу им:

„ајде престанте једном, зашто оклевате толико. Не можемо ништа чути“. =

„Они седе где год им је драго, на клупама, на асталима, на прозору, на поду, или старој столици наслоњачи која је дошла у разред да нико незна како“,

„Ред је потпун тако да се не чује ни шапутзње, штипање шли смех. Часови обучавања су најнередовнији. Каткада лекција која треба да траје само један сат продужи се на три сата, ако су ђаци довољно заинтересовани. Каткада деца вичу: „Не још, не још“, „када учитељ хоће да сврши са разредом. Деца нису обавезна да дођу у школу или да у њој остану, а од њих се не захтева ни да пазе када су у њој“. Из оваког обуковног тодиз орегапа!-а видимо следеће:

1. Слобода овде иде до границе анархије — у своме добром смислу (т. зв. филозовфска).

2. Сви су социјално равни: „Добро јутро Петре Михајловићу“, добар је поздрав за сваког правог демократа.

3, Толстој не влада са објективном силом (додуше он је једном приликом повукао за косу ђака ради глупости — али има и нас професијоналних педагога који смо још већих греапака чинили у прози нашег учитељовања). ;

4. Природни људски разум и жеља влада у школи.

5. У школи се огледа смисао за потребом и разлог за редом.

6. Реакција је постепена и она два ђака позивају се од стране њихових школских другова да престану са борбом.

7. Постоји самоуправа међу ђацима (ништа бољег).

8. Врло мали школски намештај. Деца седе где год хоће: зна клупама, на прозору, на патосу и т. д.

9. Потпун ред: нема шаптања, штипања или смејања.

10. Нередовни часови појединих лекција.

11. Настава траје од један до три сата, што зависи од ин"тересовања у деце.

12. Деца не морају доћи у школу; од њих зависи колико Ће остати у њој или да ли ће бити пажљива.

Према Толстоју, неред по свом спољашњем изгледу јесте користан и неопходан, та ма како то изгледало чудновато и тугаљиво. Неред или слободан ред изгледа нам грозан само