Učitelj

538 Учитељ

или историју, већ само да одговара на питања — посве уза„лудна врста учења, i

Ни један човек не треба више материјала за готово се"Ћање изузев колико је неопходно да се изврши мишљење. Остатак његовог материјала може се ставити ад аста ради илустрације. Толстој не само да није волео већ је и осуђивао неискре"ност и криве основице мишљења и васпитања. Пре основице „могли би свести на ове четири: |

1. Ђак учи да не би био кажњен.

2. Ђак учи да би добио награду.

3. Ђак учи да би био бољи од других.

4, Ђак учи да би стекао добар положај у свету.

По свој прилици да у школу треба ићи ради тога да се "научимо што тачније и што боље мислимо у животним најобичнијим па и у животним најтежим и најзагонетнијим ситу„ацијама. Толстој говори о религијском васпитању. Он не ће да се дете учи томе да је његов Бог нека врста персоналног, самовољног и страшног намргођеног бића, као што је јеврејски 'Бог (Сгари Завет). Бог није ни Јевреј, ни Рус, ни Енглез.

Блаженство не зависи од ћудљивости неког каприцијозног ·Бога или од ослобођења од вечиге казне, која заслужено од «неког другог нити од слепог веровања у вјерују.

Ми смо овде с вољом Божјом и добро нам је ако испуњавамо ову вољу. Он хоће да смо сретни и блажени а да сви буду блажени постоји само једно средство: сваки мора посту„пати према другима исто онако као шго би желео да други поступају према њему. Бог се сада брине за нас и Он ће се и деље бринути за нас.

Само једна велика славенска душа, као што је Голстој, "може овако дивно резоновати. У томе погледу Толстој је на истој педагошкој и филозофској нози као и други наши велики славенски синови у прошлости и садашњости. Јан Амос Коменски, Св. Јозан Хус, Петар Челички, Владимир Соловјев До-стојевски, Петар Петровић Његош, Адам Мицкијевић, Тома „Масарик, Владика Др. Наколај Велимировић, Никола Тесла идр.