Učitelj

540 Учитељ

пастир над великим стадом оваца или камила; Казак Киргиз. проси девојку већ у десетој години. Ш]естогодишњег или седмогодишњег СМиоцапо посвећује чаробник (свештеник) већ за: зрелог човека и опомиње га да одсад ради, ратује и побеђује непријатеља. Десетогодишњи Аустралијанац је потпуно изображен. Ohmawhaw добија у дванаестој години све поуке о ратној вештини и постаје ратник.

На ову рану самосталност утиче нарочито повољно обилно богатство природе и сигурност живота, јер им обоје даје могућности да се рано одвоје од родитеља. Кад наши дечаци иду у школу, полинезијски су већ упола људи. Деца расту, остављена: себи и природи. М. ЕШ5 тврди да деца на Тахитима већу осмој години побегну од куће, скупе се каткад у групе а живепотпуно слободно, што је могућно само због лаког набављања хране,

Али објашњење за ове и још неке друге појаве, које смо: поменули у наведеним примерима, треба тражити и у обичајима, који владају у том племену. Ми подсећамо на тзв. шекнономију, тј. обичај да се дете одмах по рођењу сматра као господар породице. Оно се не сме кажњавати ни упућивати. Барт наводи по Штајнмецу да на Друштвеним Острвима прворођени син поглавичин наслеђује свога оца одмах у тренутку: свога рођења, и то не само у погледу на титулу него и у погледу страхопоштовања, које му се одмах указује и које често: иде до обожавања. Слично бива и у осталим породицама. Као: остатак текнономије постоји у неким племенима обичај да родитељи узимају име детиње. Тако на Јави: ако дете, нпр., добије име Заптап, онда отац отад зове Рад — Заптап, а мајка. Вод — Заптап,

Код племена где влада материнско право, има исти значај онај обичај, по коме се ујак (имајући очева права) потпуно: покорава сестрићу. Тако је на Флџи- и Палау. Острвима, Самоа итд. Порекло овог обичаја антрополози разно пак Он седоводи у везу с кулшом предака: отац хоће да обезбеди себи жртву коју ће му син доцније подносити. Али обичај влада # у матријархату. Зато су га ради објашњења доводили у везу с веровањем да душа родитељска прелази у дете и да родитељи према томе губе право на даљу егзистенцију, чиме се објашњава и опште убијање старих људи у неким племенима.