Učitelj

Просветни преглед 569

upravljači apeluju na prestavnike pedagoške nauke da oni kažu' kakve žu reforme potrebne u vaspitnom sistemu omladine radi podizania morala putem vaspitanja mladih generacija. Tim pitanjemzanimaju se danas najviše u Americi i Engleskoj.

Ništa nani nije poznato da li će ko i od naših prestavnika pedagoške nauke učestvovati na ovome značajnome kongresu?

*

ЕНГЛЕСКА Бој против штедње на просвету.

Парламентарна комисија за извођење штедње у државноме буџету за 1922 3 год. израдила је предлог по коме би“ се имало уштедити 100.000000 фунти стерлинга, на свима издацима из државнога буџета, од којих на сам буџет за издржавање школа износи 18.000.000 фун. стерлинга.

Према предлогу парламентарне комисије ова би се штедња' постигла на овај начин: 1.) школовање деце имало би почињати од 6. 1одине, а не од 5. као сада, тиме би био смањен“ број ђака, па по томе и број учитеља, а на томе би се уште-· дило 1.785.000 ф. с. 2.) све школе са мање од 100 Ђака ималеби се затворити, а ђаци упутити у оближње школе, и на томе: би се уштедило 202.500 ф. с. 3.) број ђака на једнога учитеља, . који сада износи 32, имао би се повећати на 50, а тиме би сепостигла уштеда од 4.843.000 ф. с.; 4) на школску администрацију имало би се уштедити 3.800.000 ф.: 5.) помоћ народним школама, која је досада износила најмање 50%, имала бисе подесити тако да износи највише 50%.

"Ово се односи само на школе у Енглеској и Уелсу, а на. школама у Шкотској имало би се уштедити 2.000.000 ф.

Целокупни буџетски издатак на школе у Енглеској и Уелсу износио је пре рата, у 1913-14 г. 14.370.000 ф. а за. 1922-23. г. 56.600.000 ф. По томе школовање једнога ђака стајало је у 1913-14, г. 96 шилинга, а у 1922-23. год. 247 шилинга.

Манистар Просвете, Н. А. [. Е!зћег, на једноме великоме збору у Кингстону на Темзи изјавио је да се влада не слаже“ са оваквим предлогом парламентарне комисије. Министар је изјавио да се нипошто не може примати предлог да школовање деце почиње од 6. г. зато, што би то знатно отежало: