Učitelj

580 Учитељ

На првом месту треба истаћи једну ствар, по којој се овај лист разликује од свих других а то је доношење портрета наших признатих педагога.

И већ до сада су изашла три таква портрета: Стевана Д. Поповића, Јована Миодраговића и Сретена М. Аџића, са биографијом. Портрети су добри и треба их наставити, јер је потребно да се учитељство упозна са носиоцими педагошког култа код нас и са развићем педагошке науке код нас.

Остали чланци, који су до сада изашли у Школском Покрету, пробрани су и имају вредности. Његов је уредник добар познавалац експерименталног правца у педагогици и психологији и вредан ученик Лајевих и Мојманових теорија, те и свој „лист води тим правцем. У том погледу нарочито треба истаћи особиту вредност Мојмановог чланка „Ступање у школу и пу"бертет као сметња духовног развитка“, који пледира за што јаче упознавање наставника са овим питањем, за тим чланка „Развијање чула“ од уредника, у коме се износи важност чула за духовни развитак ученика и њихов постепени развитак; „Индивидуална и социјална педагогика“ од Радише Стефановића који износи гледиште италијанског педагога А. Мапиза критикујући га што заступа индивидуални карактер педагогике им изјашњава се за њен социјални карактер. Такође наилазимо на неколико врло добрих превода као: „Забавно васпитање“, „Садашња италијанска педагогика“, и т. д. За тим на свом су месту и: Оцене и прикази, Белешке и 1. д.

Школски Покрет је на крају крајева поникао у једном округу пуном народних болова и трагедија у коме се сручила целокупна мржња једног непријатеља за време нашег робовања и који је највише страдао од варвгрских инстиката једног окупаторског режима. И док су многи лакејски продавали своју част и своју савест, врањски је округ био понос Српства, нада потлачених и уздање оних, који су своје нежно чекали. Данас учитељи тог истога округа, свесни свога положаја у друштву и ресултата свога мучног рада, покренули су и свој лист, да њиме прокрче културне стазе свога измрцвареног краја и да око њега прикупе све оне, који су жељни културног рада и прогреса.

И зато, свима онима, који мисле и раде и који своју енергију не троше у бесмислицама свакидашњег живота, ми пре-