Učitelj

Некролог 603

у

и као учитељ послан у Бач — нашу прву престоницу у почетку стварања наше велике отаџбине, да под школски кров прикупи преплашену дечицу тога места, у чијој су се непосредној близини водиле крваве борбе озлојеђеног изгнаника са «својим зулумћарима и завојевачима.

И ту је за кратко време успео да нађе зграду за школу, да је снабде најнужнијим намештајем (у прво време школске клупе су замењивали сандучићи од гаса), упише 33 ђака (мешовите) и са њима отпочне рад. Својим благим учитељским поступањем са децом; занимљивом и свагда веселом наставом успео је да га и деца и њихови родитељи јако заволе, и један је био случај ђачког изостанка од шксле.

Успех је његова рада за кратко време био изненађујући, а то би могли потврдити учасници на Свето: Савској прослави у Бачу 1918.

Са својим друговима у околини одржавао је стално праве другарске везе, па је са колегама чинио и заједничке излете у циљу мећусобног упознавања ученика и боље наставе. Такав један заједнички излет забележила је и ондашња солунска „Велика Србија“, и мени је дужност пијетета према покојном „Лави да ту белешку саопштим тужним пратиоцима.

Та белешка гласи:

Српчићи код Енглеза. Једна лепа манифестација.

„Компанија енглеских аутомобилиста под командом капетана г. Енглима изјавила је била жељу, да им наши наставници доведу једног дана до 100 ђака, да их почасте, забаве и сликају.

Како су ђачки излети од велике васпитне вредности у опште, и како је овај излет имао за циљ да и наши ђаци из ближе упознају наше племените пријатеље и моћне савезнике Енглезе, који у свакој даној прилици чине нашем народу добра, то се наставници из Бача, Брода, Добровене и Живојине одазвали томе пријатељском позиву. Дан за посету одређен је био за недељу 21. јануара 1918. год. у 2 часа по подне.

У одређено време наставници су одвели своје ђаке го«стољубивим домаћинима, који су како ђаке, тако и наставнике