Učitelj

УЧИТЕЉ

«ево ос Ооо ос о сео осе Обе Ок осе Ооо Ооо Ој

«Београд, мај 1922 Св. 9. Год. Н,

„Анд. Гавриловић Београд. 0 народним дечјим песмама

Као осамнаести одељак прве књиге зборника српских напродних песама ставио је Вук Караџић „Пјесме, које се пјевају „дјеци, кад се успављују“. Ту је дванаест песмица из „Горњега Приморја“, а то је простор од Котора к југу између мора и "Црне Горе. 'Ово је Торње Приморје Вук и лично походио, а отуд је добијао и других знатних прилога за своја књижевна "издања. И ако је тим песмицама дао такав општи назив, ипак 'Вук на крају малог одељка изјављује да последње три не долазе „сасвијем између ове горње“, па за своје оправдање до-

: Дечја књижевност је још увек велики проблем. Шта треба u како треба писати за децу, шта деца најрадије читају и како се код ењих ствара књижевни укус — то је предмет испитивања. У томе по"гледу се врше испитивања и огледи у страном свету па би и код нас требало то да буде. Па ипак из онога што је познато и утврђено код нас праксом, може се рећи сигурно да народне умотворине играју нај- знатнију улогу у дечјој књижевности. Њима школска деца и поклањају г највећу пажњу, и то како сеоска тако и варошка. Оно што деца воле "да слушају док су мала, на крилу дедину, бабину или материну, то гволе и да читају кад науче азбуку. Из оних бајака, легенада, прича и песмица народних и осталих умотворина из којих је народна педаго>гија стварала основину моралног васпитања треба стварати оснсвицу 32 стварање дечје литературе. Али је штета што је још код нас врло "мало прибране грађе из дечје народне књижевности.

Ми немамо још ни једне веће збирке стихова, причица и осталих народних умотворина за децу, дечјих народних умотворина. Стога је потребно да се на томе отпочне радити. Уредништво „Учитеља“ овим чини

сапел на све учитеље широм целе простране наше отаџбине, да сваки у · својој околини поради на скупљању овог васпитног блага. Нека сваки · равбира и записује у својој околини, и нека бележи: песмице, игре, приче, - загонетке, пословице, бајке и остале народне умотвориме које се односе

на децу и доставља овом уредништву, како би се једном збирком могла

спружити грађа за васпитне, књижевне и научне сврхе. Мих. М. Станојевић.