Učitelj

668 Учитељ

васионе; он је завео садањи наш соларни или сунчани систем — пре него ли је то учинио Енглез Њутн Немгц Кеплер и Талијан Галилео. У другом реду, други ступ модерне ере поред Науке, Реформацију, ударио је наш Свети Јован Хус (Чехословак) сто година пре него ли се родио славни Немац, Др. Мартин Лутер, да не помињем наше југославенске Богумиле у дванаестом столећу.:

Култура Славена у главноме је унуграшња, а немачка је култура претежно спољашња. Због овога сам и препоручио на почетку овога састава да је дужност свих наших педагога и философа који уче на страни да упознају страни свет са овом нашом славенском културом и да се окану наше старе навике да сваку трицу и кучину унашају у наше здраво словенско тело и у нашу здраву славенску душу па да нам после позли, да се опијамо страним материјализмом, донкихотизом, простом шпекулативном или вербалном културом. Оно што нама Србима и другим Славенима треба од страних народа јесте: култура, техника, индустрија, трговина, финансија, хигијена и слично. Све друго ми имадемо у доста великом изобиљу, особито у народној и вештачкој умотворини (Срби, су, заиста, једини народ који су дали другу Илијаду и Одисеју, по етици и форми бољу и од оних у древних јЈелина; Руси и други Словеви имају ванредне басне, пословице, загонетке и питалице, приповетке, новеле, уметне песме и Т. д.), народној вери (српски народ, можда најтолерантнији народ на свету, право каже: „нема вере без добрих дела“), и т. д.

Али и када се наш педагог лати решавања и немачких педагошких проблема он је херој да му нема пара. Имам код себе око две стотине педагошко- филозофских докторских радњи које су написали странци и слободно могу рећи да је теза нашег Воје зацело куд и камо боља од тезе које су написали многи Немци који и дан данас жаре и пале у европској педагогији као одомаћени и признати ауторитети. Да је наш Др. Воја за

: О овоме ја сам доста опширно проговорио у моме енглеском. делу у две свеске (које су изашле једино уз патриотску препоруку г. Љубомира Михаиловића. првом посланику наше хоројске Карађорђевићеве Србије у Вашингтону): „ИЛо Ave fhe Slavs? A Сопшђиноп (о КасеPsichology“ (Publicher Richard G. Boston, 194 Boylston Strect, Boston. Ameпса, стр. 598 и 601, са 33 слике и 2 мапе),