Učitelj

Društvo i vaspitanje u istoriji čovečanstva 693

bile su u rukama ove vladajuće klase. Istina, nemamo naročitih „dokumenata, iz kojih. bi se, moglo dokazati da su Egipćani zabranjivali prosvećivanje naroda. Ali su teškoće, koje je donosilo „učenje azbuke bile nepremostljive provalije za seljaka, zanatliju ili pastira, koji bi, recimo, osećao unutrašnji nagon da se uzdigne do “više kaste. U učenjima indijanskih Bramana bila je naročito izre„Čena zabrana o prosvećivanju najniže kaste* Iz ovih fakata jasno je, da je pod vladavinom kastinskog uređenja obrazovanje bilo čist monopol jedne kaste. Vaspitanje nižih kasta bilo je samo u smislu ·upućivanjia u podaničku dužnost prema vladajućim kastama. Pa ni kod Grka kao najobrazovanijeg naroda staroga veka, naroda, 'koji je prvi stvorio teoriju vaspitanja, ne stoje stvari drukčije. Grčka država kao i grčko društvo su počivali na ropstvu narodnih masa. Treba imati na umu da sn slobodni građani činili u Atini u naiboljem slučaju peti u celoj Grčkoj u najboljem slučaju sedmi, а и Фрагн сак зато petnaesti deo naroda. Obrazovanje kod Grka bilo ie monopol slobodnih, i pored toga što su robovi liferovali mahom učitelje. Čak ni takvi podanici, koji nisu važili u strogom smislu kao robovi, nisu smeli da posećuju gimnaziju. Prema tome i u Grčkoj je obrazovanje smatrano vladajućim sredstvima i rezervi samo: za vladajuće redove. Ova vaspitna praksa odgovarala .je u svemu pedagoškoj feoriji, kako ie ona bila zastupana od velikih mislilaca Grčke, u prvom redu od Platona i Aristotela. TeoTije ove dvojice, makako da su se razlikovale u pojedinostima, slažu se u tome, što se nadovezuju za državu i što hoće da obra„zuju ljude za državu. „Po državnom ustavu mora. da se uredi vaspitanje“, piše Aristotel u osmoj glavi svoje „Politike“, a na pitanje „zašto?“ odgovara: za to što se oligarhija može održati :samo oligarhijskim vaspitanjem, a demokratija samo demokratskim. Aristotel je dobro video, da je u grčkim državama vaspitanje imalo samo cili, da obrazuje vlasnike. On to kaže ovim rečima: Ako posmatramo one grčke države, koje uživaju najmudrije ustave i one zakonodavce, koji su radili te ustave, naćićemo da gotovo nijedan od njih to nije radio, radi istinskih i najvi ih ciljeva, niti je zakone i vaspitanje udešavao po tome, da vrline i savršenstvo ·'svake vrste potpomogne. Oni su u najviše slučajava bili skloni, nedostojno njihovoga glasa i njihove mudrosti, onim i onakvim “državnim uredbama, koje njihovim vlasnicima. zajemčavaju nadппоспозЕ-пад drugima“. Samo po sebi je razumljivo, da je i ovaj