Učitelj

700 Учитељ

затражило „да му се објасни шта значе речи: драгана, боловати, понуде, комарац и зар и мушица има душицу2“ На тај начин, суперметодика ставила је у уста једног детета од 4 или 5 година (колико је могло највише имати, када га је отац метао себи на леђа, у крило и певао му ону песму која се само дечици пева) речи с питањем и одговорима сасвим неприродним. добу узраста. | -

Тако се погрешци у писању романа, да се рационализам. меша с романтизмом, придружила погрешка у дидактици и методици, да се с психолошком нормом помеша важност логичке. норме учења. У ову погрешку редовно пада педагошка теорија. и пракса у осн. школи, када с емпиризмом и психологизмом, елементарне наставе меша апстракције и логизам више наставе. На прави пут се може изићи само тако ако се напусти овако превремено логизирање и сваки систематски интелектуализам у основној настави, те се буде потражио да створи чисти, правњ психологијски тип њен, битно различан од типа средњешколске наставе. Тим начином ће се, с једне стране, настава ср. школе ослободити сувишног психологизма и о КРОВА, у корист логике и општих сазнања, по „синтези суда“, а са друге: стране, настава осн. школе опростила би се тенденције га логизмом и насилним, духу дечјем неприродним логичким апстрак- · цијама, у корист психологије и чулног искуства, посебног сазнања.

јевгеније Јелачић. Београд

Дечје читање

Већ одавно нико не сумња више у велики просветни: и васпитни значај књиге. Опште задатке дечијег читања у разно су доба схватали веома различно; како су кад разумевали циљеве свега васпитања уопште, Па оно и не може бити друкчије јер дечије читање, разуме се, представља собом један беочуг, само један елеменат у општем систему васпитања и образовања деце.

Већ у самом почетку појаве књига, почели су да полажу на овај елеменат велике наде и озбиљно су очекивали да ће. књига научити дете сзему и свачему, васпитати га у жељеном,